Nova Evropa

политика ступила у везу са јаком, главном, готово једином, снагом нацијоналне Револуције, — Гоминаданом; вођ Кинеске Револуције Сун-Јат-Сен био је поштовалац Љењина. У Индији, Коминтерна је већ сада дошла у конфликт са снагама које воде ослободилачку борбу противу Енглеза, са Нацијоналним Конгресом, и са Гандијем; уз то, овај потоњи није штоватељ Љењина него Толстоја. На тај начин, учешће Коминтерне у индијским догађајима није права помоћ, оно је у првом реду појачавање нереда и анархије. Утицај комуниста, разуме се, порашће са дискредитовањем гандизма, и ово се већ опажа јаче на северо-западу Индије.

Али ако Велика Британија и изгуби Индију, то неће бити резултат рада Коминтерне, већ последица природног тока живота. Пребацивати кривицу за неповољан ток ствари на леђа комунистичких агената, већ је одавна постало комотном навиком свих администратора који не умеју или не могу да реше своје задатке. У индијским стварима Совјетска Влада само иде за током догађаја. Преко Коминтерне, делујући у средини пролетаријата уједињених покрајина, она донекле и смета природном развитку ствари. С помоћу Команде Средњо-азијске Армијске Области она тражи озбиљније резултате; ту се искоришћују несамо нови психолошки мотиви и елементи борбе — идеја самоодређења нација и раднички покрет — него и стари — дух и тежња ка независности полудивљих планинских племена. Команда Армијска у Ташкенту несамо да се користи развитком технике, него настоји да постави још и нове рекорде. Октобра лањске године, војни авијатичар Баранов прелетео је Памир, који се назива у уџбеницима географије »Кровом Света«, а »Подножјем Смрти« од домородаца. Тај лет Баранова, исто као и отварање — у априлу о. г. — Туркестаносибирске Железнице (т. зв. »Турксиб«), имају више него тек војни значај. Опет се очигледно поставља питање о индо-

европском ваздушном и железничком саобраћају преко Русије.

Док Индијом управљају Енглези, а Русијом Совјети, ово питање неће бити решено. Стратегија овде господари над економијом и културом. Као последица, сав простор Средње Азије између Русије и Индије остаје комплексом бесплодних планина и пустиња. Прелаз преко планина и извор у пустињи остају главни фактори несамо у рату него и у пољопривреди и култури.

Рг. Никола В. Бистров (Праг).

169