Nova Evropa

pa su isticana veoma ozbiljna pitanja od goleme važnosti, u vezi sa Petogodišnjim Privrednim Planom pod uticajem svetske ekonomske situacije. Kongresu je гегепзапо, да »Биг2оазк! зуеб« | preživljuje veoma tešku krizu, da taj svet nesamo da ne ide putem stabilizacije ekonomskih odnosa nego naprotiv ulazi u doba takvih ekonomskih kriza da će kapitalistička konkurencija, i sve suprotnosti koje ona izaziva, neminovno dovesti do poremećaja medjunarodnih mirnih odnosa. Na pozadini ovakih mračnih perspektiva za protivnike, oštrim linijama ocrtan je Sovjetski Savez, u kojem se — prema tvrdjenju referenata na Kongresu — privredno stanje sve više poboljšava. Sovjetski Savez, po njihovu mišljenju, nesamo da nije ekonomski izolovan u svetu, nedo stalno popravlja svoj položaj na račun kriza kapitalističkih zemalja. Iz ovakova optimističkog gledanja na stvari namerno je ispušltena jedna važna činjenica, a to su životne prilike širokih narodnih masa u Sovjetskoj Uniji prema prilikama u ostalom svetu; a ta je činjenica svakako odlučna kada se proučava konjunktura jedne ili druge zemlje, pa niko neutralan ne može, u ovom pogledu, ni kraj najbolje volje, slediti boljševike.

Glavni referenti na Kongresu bili su: Staljin (Generalni Sekretar Stranke), Kujbišev {predstavnik Planske Komisije), i Jakovljev (predstavnik Komesarijata Poljoprivrede); oni su se trudili da prikažu stanje stvari u takoj svetlosti, da kod kongresista ne ostane ni trunke sumnje o tome, da je sovjetska privreda u potpuno povoljnom položaju, i da je sovjetski upravni sistem stabilan. U tu svrhu iznošeni su statistički podaci ı brojke, od kojih ćemo niže neke navesti, ali samo kao obrazac boljševičke statistike, a nipošto kao dokumentarne podatke o pravom stanju stvari. A. evo zašto. Nema nikakve mogućnosti kontrolisati tačnost ovih brojeva. Osim toga, treba još spomenuti i to, da i u stanovitim komunističkim krugovima na ove brojke čledaju ne kao na stvarne podatke nego više kao na materijal u naročite svrhe, u ovom slučaju za zavaravanje XVI Kongresa Stranke. Ipak, zanimljivo je videti kako izgleda stanje privrede u današnjoj Rusiji u svetlosti sovjetske statistike. Podjimo od rezultata izvodjenja Petogodišnjeg Privrednog Plana tokom prve dve-i-p6 godine.

Izvodjenje programa po najglavnijim industrijskim granama izgleda ovako. Industrija nafte imala bi da, na koncu petogodišnjice, dakle 1932/3 godine, donese 977 milijona rubalja od produkcije; medjutim, već godine 1929/30 ona je dala 809 milijona ({t. j. 83%). Industrija treseta treba da da čodine 1932/3 122 milijona; al: već sada njena produkcija iznosi na 115 milijona (96% od Plana) Opšte gradjenje mašina, od 2058 milijona već sada iznosi 1458 milijona (70%);

180