Nova Evropa

превртањем из дубине саме земље. Пол Моран, као омамљен новим, непрестано жудним јурењем, значајно кличе: »Ејеп que Ја фегге«, и тај његов крик остаће символом овога феномена. Растко Петровић, по траговима Жида, путује онамо куда ниједан Европејац пре њега није крочио ногом. И то, све ако и није тачно, служи врло добро као сведочанство часа. Тражи се ново, неоткривено, невиђено. Субјективно невиђено. МИ ја сам, који ово пишем, гледао сам на АкроКоринту пејсаж који нико пре мене није видео: прелетео сам мртве гребене Медитеранеја, као на акробатској жици, да их спојим са меланколичним и пурпуром прекривеним увалама омирске и још увек довољно неопеване Далмације... А кад све откријемог М кад нам се земља, уистину, предскаже као »ништа«, и постане »сама земља«» — Тада ћемо можда, при концу овог страсног луталачког века, који јури напред без отпочинка и без мете, без мере и без јединства, — тада ћемо, на крају, попут скитнице и луталице Одисеја, угледати своје властито раскрвављено, разгребено, и заморено лице, у затишју неке фаустовске вечно насмејане Итаке, у зороастриној чесми вечног прамалећа, на неком лопарском предгорју отока Раба или у Лумбарди на Корчули, или код неког илузорног и имагинарног Рта Добре Наде, камо јамачно још није стигао ниједан Марко Поло.

(На Корчули, августа 1930.) Богдан Радица.

Ekonomski pregled. Sovjetska privredna politika,

XVIKongres Komunističke Stranke, održan u Moskvi u junu ove godine, veoma je važan i karakterističan, jer je na njemu naročito došla do izraza nova privredna orijentacija Komunističke Stranke. Dosadašnjim kongresima bila je svrha da u što većoj meri manifestuju političke uspehe Stranke, poglavito unutri, u njenoj borbi за buržoazijom i imućnijim seljaštvom, Na poslednjem Kongresu agitacijoni motivi bili su prilično slabo izraženi, a kao glavno pitanje tretirano je pitanje Petogodišnjeg Plana industrijalizacije: šta je već uradjeno, i šta još freba da se uradi, na tomu se koncentrisala pažnja Kongresa, Stranka koja je uzela na se ostvarenje Jednog kolosalnog privrednog programa, našla se bukvalno prignječenom pod težinom objektivnih teškoća, osećajući svu odgovornost na svojim ledjima i nemogući je prebaciti ni na kos drugog. Toga radi su momenti jeftine agditacije sasvim potisnuti u pozadinu,

179