Nova Evropa

Učešće u bruto-produkciji

воде: · industrije: polioprivrede: 1927/28: 452% 548% 1928/29: 48,7% 513% 1929/30: 53,0% 47.0% Učešće u robnoj produkciji godine: industrije: poljoprivrede: 1926/27: 68,8% 31,2% 1927/28: 71,2% 28,8% 1928/29: 72,4% 27,6% 1929/30: 76,0% 24,0%

Prema boljševičkom sistemu, ovi podaci govore o potpunom uspehu industrijalizacije., Za nas pak isti podaci nepobitno dokazuju baš šteinost ovake politike za ogromnu većinu ruskog stanovništva. Evo u čemu je stvar, U Sovjetskoj Uniji ima 14 milijona povlašćenih (partijski ljudi, sovjetski činovnici, radnici, vojska, i t. d.), koji dobijaju sve što je potrebno za život u prvom redu i po najvišim normama, Pored toša ima 120 milijona seljaka, i blizu 20 milijona ostalih, Ako poljoprivreda učestvuje u robnoj produkciji samo sa 24%, a gradska privreda sa 76%, onda iz ovog proizlazi, da je novčani prihod seljaka {i20 milijona) četiri puta manji od dohotka povlašćenih 14 попа. Dalje, ako se uzme u obzir još i to da je robna produkcija poljoprivrede kalkulisana po utvrdjenim državnim cenama, bez obzira nato koliko je u nju uloženo truda, energije, i kapitalnih troškova seljačkih, jasno je da učešće poljoprivrede u robnoj produkciji ispada još manje, te da je obezbedjenje seoske privrede još oskudnije. Medjutim, gradska privreda unosi u svoju kalkulaciju sve troškove do iznošenja robe na pijacu. Iznosimo ove brojke zato da pokažemo, na osnovu sovjetskih podataka, neobjektivnost boljševičke ocene situacije i svu štetnost ovakve politike.

Obično se na boljševike i njihovu ekonomsku politiku gleda u Evropi s izvesnim nipodaštavanjem. To nije pravilno shvatanje, Brzi porast i razviće krupnih industrijskih preduzeća, ogromne svote investirane u to, porast bruto-produkcije, — sve ovo moglo bi da bude pozitivno, Tako boljševici i gledaju na stvari, Jer sva njihova privredna taktika ide zatim, da se smanji materijalni prosperitet ogromne većine ruskog stanovništva,a tosu seljaci, Postavlja se, usled toga, pitanje: kuda se troši ova produkcija narodne privrede, kad je kupovna sposobnost glavnog potrošača (seljaka) tako slaba? — U ovome se krije naročit plan: Sovjetska Vlada snabdeva seljaštvo škartiranom robom, naplaćujući VI-

182