Nova Evropa

i njihovim delima, A mi ćemo зе ovde zadržati za Сазак па najvišem području intelektualne delainosti, na filozofiji, na idejama vodiljama koje bacaju sen imapred, te koje bolje od svega karakterišu svoju zemlju i svoje doba, Jer, napokon, bez odredjene ideje, i bez reda u idejama, ne mogu ni najbolja volja ni najveća energija udariti pravim putem praktične primene i smišljene organizacije,

U filozofiji dakle, savremenu Italiju muči, s jedne strane, poslednji substrat nemačkog idealizma, koji je Kroče ovamo presadio, pokrstivši ga idealizmom domaće tradicije — Djanbatiste Vika iz Nove Znanosti, Kao pred nekom strašnom табопе кота, Која sa sobom vodi nešto posve novo i nepoznato, ovi braniči staroša sveta plašili su se »fatalnos Avgusta 1914«, sluteći da on nosi kraj jednoga doba bogata liberalnošću, koje im je dozvoljavalo upuštanje u protuslovlja i igranje najsmelijim idejama, I baš time, tom svojom ideologijom malo konstruktivnom, izazvali su oni, ili su bar uskorili, katastrofalni slom staroga reda i poretka, pa sad prisustvuju takoreći demantovanju i negaciji sama sebe, svojih ideja za koje su živeli, Jer, sa ratom, došli su naraštaji koji su u njihov idealizam uneli nov, aktivistički duh, — Gjovani Gjentile, neverni sledbenik i saradnik Kročeov, privukao je omladinu talijansku i priveo je novim božanstvima. On je ujedno postao prvim filozofskim savetnikom Musolinija, službeni ideolog Fašizma. Duhoviti Adrijan Tilger prikazao je plastično ideologiju ovoga »sitnog filozofa«, i propovednika filozofije takozvanog »čistoga

čina« (»atto puro«), — u svojoj brošuri sa naslovom pozajmljenim iz Gjordana Bruna: »*Lo Spaccio del Bestione Trionfante«, — kao čista tragikomičnu maskeratu, koju

smatra najgorim otrovom za Italiu, On pokazuje, kako je i ubijstvo Mateotija, po ovoj filozofiji, jedna sasvim logična stvar, budući da — u smislu »ideja« Gjentila — država postaje ustanovom ŽbirA4 i pandurA, »Država kakvu traži Gjentile« izlaže Tilger — »nije drugo do Država Hegela i Spavente; samo što je u ona vremena Država imala prema sebi ruševine starog feudalnog sveta, koje je trebalo prikupiti pa organizovati, dok danas ona ima prema sebi jedno — u ekonomskom. pogledu — sasvim različito društvo, koje пе dopušta više pasivno da ga organizuju odozgo i disciplinuju, već hoće da to čini samo, spontano, po svom intimnom osećanju,,.« Ali i Tilger priznaje, da se »ipak me može poreći, da politička filozolija Gjentila, iako stara više od sto godina, ima ovde kod nas izvesnoga uspeha, Zašto? — Zato što odgovara interesima jedne buržujske nacijonalističke manjine, koja u ovome času drži vlast u rukama, koja sebe identifikuje sa Italijom i sa Nacijom, te koja naziva defetistom, protivnikom Italije i protivnikom Nacije, one koji nisu s njome, i koji traže da Država

200