Nova Evropa

Položaj Slovenije u našoj privredi.

U našem javnom i državnom životu, Slovenija zauzima naročit položaj. Čak i za najtežih političkih i partijskih borbi, prilike u Sloveniji bile su sasvim druge nego u ostalim krajevima naše države, Taj naročiti položaj Slovenije ogleda se i u njenu privrednom životu. U gotovo svim granama privredne delatnosti, prilike u Sloveniji razlikuju se od ostalih krajeva naše države; i, što je glavno, one su daleko povoljnije.

· Mi smo država sa pretežno adrarnom strukturom, ı to u prvom redu predominira čista rafarska produkcija, Najmanje 75% našeg stanovništva, u svom ekonomskom prosperitetu, zavisi od razvitka poljoprivrede. Najveći deo našeg stanovništva može da podmiruje svoje potrebe samo viškom agrarne produkcije. Slovenija, uzeta kao celina, pasivna je u pogledu ratarske produkcije; njena proizvodnja žitarica nije dovoljna za pokriće domaćeg konzuma, pa je radi toga upućena da nedostatak pokriva uvozom iz drugih krajeva države, u prvom redu iz Slavonije i Vojvodine, Godišnje nekoliko hiljada vagona pšenice, brašna, i kukuruza, povlači Slovenija iz tih krajeva. S obzirom na ovu agrarnu strukturu, niske cene agrarnim produktima, koje su u drušim krajevima glavni razlog teškog privrednog stanja, Sloveniju kao celinu malo tangiraju. Dapače, budući da je njen konzum tih artikala daleko veći nego njena produkcija, tako da razliku mora povlačiti iz drugih krajeva, niske cene poljoprivrednih artikala njoj i te kako konveniraju, jer Slovenija danas, za uvezeno brašno i žitarice iz drugih krajeva izdaje, pri istoj količini, tek polovinu od onoga što je izdavala pre nekoliko godinA4, a možda još i manje, Jedino bi mogao doći u krizu onaj slovenački poljoprivrednik koji proizvodi više žitarica nego što je njegova vlastita potreba, te koji usled toga mora višak da prodaje. Medjutim, takvi su slučajevi u Sloveniji iznimka, Osim toga, s obzirom na transporine troškove, žitarice su u Sloveniji skuplje nego u Vojvodini za circa 30 para po kilogramu, pa prema tomu i onaj slovenački seljak koji ima da proda žita dobija za 20% veću cenu nego seljak u Vojvodini. A kod kukuruza i za 30%! Usled toa, agrarna kriza, koju danas preživljuje pretežni deo naše države, Slovenije se gotovo i ne tiče; naprotiv, ona crpe znaine koristi od takova stanja, jer svoju potrebu u žitu podmiruje daleko jeftinije nego što je to činila ranije.

Agrarnu proizvodnju delimo, uglavnom, na dve grupe: ratarsku i stočarsku, Kako je poznato, u krizi je kod nas danas samo ratarska produkcija, a od stočarske tek jedan deo svinjogojstva, Prema tome, oni krajevi koji neguju intenzivno stočarstvo prolaze danas bolje nego pre više godina, A Slovenija spada baš u te krajeve, možda ne toliko po samoj količini koliko

324