Nova Evropa

Кпјба XXI, Broj 6, 16. decembra, 1930

Балкански Савез.

Идеја Балканске Уније.

_ Када је, на прошлом Конгресу за Мир у Атини, пао предлог да се сазове једна Балканска Конференција, на којој би први пут требало да буду заступљени сви балкански народи, ни покретачи те идеје ни присутни, који су је прихватили са разумљивим аплаузом, нису ни помишљали да ће овако смео предлог тако брзо уродити плодом и бити остварен. Ни година дана размака, додуше испуњена интензивним и сталним радом неких личности на Балкану, донела је неочекиване резултате, и ми смо, у последњим октобарским балканским манифестацијама у Атини и у Делфима, могли констатовати маркантне знаке првог напора за зближење распарчаних делова балканских народа. Није потребно претеривати кад се ради о реалним стварима, већ ни зато што би то могло. женирати и узнемирити њене представнике и последнике. Али се мирне душе може рећи, да је идеја која је до јуче, у жаргону т. зв. »конкретног« резоновања, обележавана утопијом, прошла с одличним успехом своје прве

испите, привукавши к себи чак и најсувље рачунџије дневнога збивања. |

Прва Балканска Конференција, која је након дугих припрема и преговора сазвана и одржана у Атини, представља свакако морални и политички догађај великог значења у историји међубалканских односа. Заснована у оквиру идеја послератне пацифистичке сарадње међу народима, она у исти мах представља једно важно решење ове основе у једном детаљу, и то у детаљу који је можда најтамнији и најсудбоноснији у целоме комплексу послератне светске кризе. Сама чињеница, да су се народи на Балкану нашли на окупу, забављени својим проблемима и својим потребама, да су се састали на заједничком зборовању, без ичјег протектората и са свесном амбицијом и самосвесним сазнањем да су сами, значи у суштини један важан почетак, који изискује сваку пажњу и изазива оправдане наде.

329