Nova Evropa

upravo, tek imala biti analizom) jedne mimalo ozbiljne igre reči, malo duhovitih i nedozvoljenih viceva na račun celoga čovečanstva ili njegovih pojedinih delova.

Taj superijorni, » grandsenjerski« ideal G. Kajzerlinga došao je do izražaja osobito u njegovim zapažanjima Balkana, koji je on sad usrećio svojim nikako dokumentovanim i lošim novimarskim stilom napisanim »amalizama«. Ceo ovaj ogromni kompleks ljudi, čiji su napori za održanjem u ovome teškom i krvavom kutu zemlje kroz tolika stoleća vredni bar ozbiljne pažnje posmatrača i pisaca na Zapadu, napao je G, Kajzerling brutalno i nesavesno, Uostalom, ovo njegovo »otkriće Balkana« i nije nikakvo otkriće; kao što ni njegova otkrića Velike Britanije, Italije, i Francuske, nisu otkrića u originalnom smislu reči. Ali da se ograničimo samo na Balkan, koji je i od Kajzerlinga ostao ipak najpovršhije i najneduhovitije obradjen.

G. Kajzerimg je prošao Balkanom u prvom razredu Simplona, odsedajući po balkanskim glavnim središtima najviše po četrdesetiosam sati, izmedju jednog i drugog vlaka, i odmah se osetio dovoljno inspirisanim da napiše svoju definitivnu ličnu osudu ovođa sveta, nazvavši ga »barutanom Evrope«, i utvrdivši da »medju balkanskim narodima vlada posebno elementarno meprijateljstvo, nemoguće da se stiša«. To zato, što se balkanski narodi nalaze »u jednome stanju primitivnog partikularizma, koji se danas susreće jedino još i isključivo kod divljih plemena«. Sem toga, »neki se balkanski narodi nalaze još i sada u nesamo markiranom već i u jednostavnom i direktnom divljaštvu«, Pa onda: »Alko Srbi delimice žive još i danas u svome herojskom dobu« [jer se radi kod Jugoslovena samo o njima, budući da su Hrvati »austrijsski Sloveni«), »ako je Arnautin, kao tip, još uvek večni ,razbojnik plemenite duše, „.. Bugari su, pored sve svoje vrednosti seljaka i zanosa Za radom, konačno ipak narod komita; na isti način, kao i Afridi ua Afganistanu, kao i mnoštva berberskih plemena, oni, uistinu, ne daje u srcu drugo do čisto zadovoljstvo ličnih mržnja i žedji za krvlju. Tu Jedan odvetnik, tamo jedan lekar postaju preko dana razbojnicima velikih drumova,_na isti način na koji i prinčevi Severne Indije, odgojeni u Engleskoj, tek što se vrate u svoju zemlju, padaju natrag u divljaštvo. Lično ja imao sam veze samo sa bugarskim intelektualcima, ali u načinu па koji su oni znali da ne održe svoja obećanja i kako su pisali

uvredljiva pisma osećao se pravi duh komita, — njima je pero zamenjivalo revolver ili bodež, Dovoljno je bilo pogledati samo njihova lica, njihove neukusne i debele nosove, — tu Je sve

sam i najprimitivniji mstinkat. Oni su stvarno ono što bi Frojdovci hteli da budu svi ljudi. Sukob ovih divljih naroda sa intelektualnim Grcima, sa superijornim Turcima, i sa lirskim Ru-

364