Nova Evropa

Ni delomične pobede krajnjih nacijonalističkih elemenata u demokratskim zemljama ne bacaju nas odviše u brigu, baš kao ni pola sračunati pola naduvani patrijotizam fašizma ili očajni napor ruskog komunizma. Bar ne za malo dalju budućnost. Svuda tu treba strpljivo sačekati da-se ukaže i druga strana medalje, pa da znamo na čemu smo. Ali ne treba medjutim nevideti, ili prevideti, i ono što je na njima pozitivno, ukoliko ga ima; ono što očigledno nije sasvim bez opravdanja i bez dubljih uzrok4. To naročito važi i kad. je reč o Bugarima, koje naši »veliki« prestonički dnevnici i ne prikazuju drukče do s kamom u ruci“).

Napokon, koga zabrinjuje zabrana filma s Remarkovim romanom u Nemačkoj, i demonstracija prilikom nješćove predstave u Beču, taj neka ima na umu, da pruska vlast lako pretera u svojoj patrijotskoj revnosti, a demonstracije u Beču može da priredi i gomila bukača ili dečurlije, — ali da je Remarkov roman u rukama Sotovo svakog pismenog Nemca, i da je baš nečuveni i jedinstveni uspeh te knjige, i u Nemačkoj i u ostaloj Evropi, najbolji dokaz kako je Svetski Rat ostavio dubok trag u našim glavama i. u našim dušama, i kako ćemo ба se još dugo sećati, Uostalom, nije Remark jedini koji ovo potvrdjuje: postoji velika i sjajna literatura o Ratu, u kojoj Nemačka i inače ima vidno mesto, Dok mi pripremamo ovaj broj »Nove Evrope« izišla je božićna sveska uglednog berlinskog lista »Die Literarische \WWelt« posvećena »Obnovi Evrope«, s uvodnicima o obnovi Nemačke i odličnim prilozima o uslovima preporoda drudđih evropskih rasa i nacija, medju njima i Rusije (»Die geistićče Umstelluns in Russland«), Ova literatura o ratu i o miru, odnosno protivu rata a za mir, nalazi odjeka na sve strane, pa smo — zahvaljujući pošlavito nemačkom časopisu »Die Auslese« — imali pred sobom obilje materijala iz koješ8 smo mogli birati primere za ovaj naš broj, Izabrali smo ono za što smo držali da će interesovati, u izvodu, naše čitaoce, iz časopis4 za poslednje tri-četiri godine.

Što se tiče »Nove Evrope«, mi smo od samog početka. evo kroz punih deset godin4, radili ono što preporučuje lord Robert Sesil, — nastojali da obradjujemo javno mišljenje u interesu mira, I nastavićemo s tim dok nas traje.

Ć.

“) Dok ovo pišemo, primamo od jednog prijatelja iz Bačke pismo s nekoliko prilog4 bagarskih listova i brošurš& u kojima se propoveda svetski mir i dobra volja medju ljudima, Tu čitamo, medju ostalim: »Srbi su naša braća,.,, Bugarski marod, ma čelu sa svojim уоdjama, mnogo je kriv pred svojom braćom — Srbima. Bugari, zašto ne pospete glavu pepelom i ne podjete tražiti oproštaj od brata s kojim ste postupali tako nečovečno!,,,«