Nova Evropa
dnosti činjenicu, da je nemogućno uništiti medjunarodnu razmenu dobara nekažnjeno a da usled toga ne pati svaki pojedinac na zemlji. Rečju, bila je potrebna ta lekcija Rata i nječovih strahota, nevolje i patnje i nesreće što ju је prouzrokovao ili ostavio za sobom u srcu svakoga od nas.
No kad kažu, da je rat orudje i sredstvo napretka, — da li se on daje odstraniti bez opasnosti da se zaustavi napredak čovečanstva? ;
Istorija nas uči, da je svaka ljudska zajednica počivala iz početka na sili; ali da dodje dan kada ona izraste iz toga stadija i zameni silu pravom, Na taj su način obrazovane države, 'Prvo su ljudi kao pojedinci živeli medjusobno na ratnoj nozi; zatim su se skupljali u sela, pa su njihova sela ratovala medjusobom; onda su se sela udruživala u pokrajine, koje su vodile ratove jedna protivu druge. Polako su se te pokrajine, pod pri- . tiskom ekonomskih prilika i razvijenih potreba, proširivale stvarajući države, pa su se te države uzajamno tukle i borile, Sad smo stigli do tačke kad su već i države kao takove odviše male i skučene a da bi mogle, svaka za sebe, na osnovu svojih stvarnih potreb4, garantovati ljudima njihovu egzistenciju, One su primorane da se udružuju i da rade zajedno, pa ih to naravno pobudjuje da stave u dužnost uzajamnu odbranu kao uslov zajednice. U tome nema ništa novo i ništa revolucijonarno. 'To je naprosto posledicom i rezultatom hiljadugodišnjeg razvoja.
Pravila Društva Narod4 predvidjaju klauzule za svoju vlastitu reviziju, kao i klauzule za promenu onih ugovora koji bi postali neprimenjivi, Drugim rečima: Pakt Društva Магода nije чбохог Кој зе пе sme menjati; on sam dopušta da razvoj stvari pruža mogućnost za miroljubivo prilagodjivanje političkih ustanova stvarnim prilikama medjunarodnog sveta, koje su podložne promeni i koje se menjaju, To znači, da on čini rat suvišnim time što pruža sredstva za ostvarivanje njegovih ciljeva
mirnim putem, W. Martin.
Šta je danas stvarno rat,
(Izvod iz jednog članka u »The Saturday Evening Post« od 11, avgusta 1928 u Filadelfiji, Prema »Die Auslese« za februar 1929.)
Pre nekoliko godina moglo se zapaziti u Sjedinjenim Američkim Državama jedno čudnovato psihičko poremećenje. Jednom šetaču u Petoj Avniji u Njujorku iznenadno je pala na pamet ova misao: »Kako smo mi bogati! Kakvo iskušenje mora da znači pošled na Ameriku za ostali svet! Mora se nešto desiti,
:32