Nova Evropa

Pred činjenicom iste dileme našle su se i pobedničke nacije na kraju Svetskoda Rata, Kako da postupe s Nemačkom? Ako je oslabe, neće moći plaćati reparacije. Ostave li joj njezine: dinamičke snage, postala bi ponovo jaka, i niko je ne bi mogao prisiliti na plaćanje, Nacije su odabrale ovo drugo, kao manje zlo, Nemačku ostaviti da živi, bilo je neophodna potreba, Objasniti razloge zbog kojih je ovo jedna neophodna potreba, zadaća je kojoj bi trebalo da se posvete politički mislioci čitavim svojim razborom, budući da su to ujedno i razlozi zašto rat radi privrednih dobitaka, sada po prvi put u istoriji čovečanstva, mora biti jedno bankrotsko preduzeće,

· Garet Garroft.

Лаж као ратно оружје.

(Чланак из којега доносимо овај извод — HNpeMa „Die Auslese“ за јули 1929 — написао је Артур Понсонби — А,А.7%/.Н. Ропзопђу — познат енглески дипломат, чија је мати кћи лорда Греја, бившег Министра-председника,. Сам Понсонби био је, у млађим годинама, главним приватним секретарем Министра-председника Кембел-Барнемана. Иначе је бирани у Парламент, на либералној листи, 1908—1918, Данас је Државни Подсекретар за Доминије у Колонијалном Министарству. Написао је више књига, међу осталима „Ратови и уговори од 1815 до 1914", Овај чланак изишао је у вашингтонском часопису „Science=News-Letter" sa 29. jyHa 1929.)

Лаж и обмана су признато и ванредно успешно ратно оружје, и свака земља користи се њима »с предумишљајем«, да би обманула свој властити народ, придобила на своју страну неутралне нације, а завела на стрампутицу непријатеља. Незналичке и недужне народне масе појединих земаља не опажају да их се обмањује; тек када је већ све прошло, бивају обмане ту и тамо откривене и познате. Но како је све то већ прошло, а жељено дејство је постигнуто вестима и извештајима, нико се даље не мучи да истражује чињенице и да утврди истину.

Лагање међутим, као што сви знамо, не јавља се само у рату. Чудновато је колико су људи лаковерни, и баш због тога и може лаж тако цветати. У ратно време власти су принуђене прибећи лажи, прво, да би оправдале своја властита дела представљајући непријатеља као најцрњег и највећег злочинца; а друго, да би у масама довољно распириле страсти, како би рекрутовање ишло лакше и без сметња. Оне себи не могу приуштити, да стално говоре истину.

Психолошки фактор у рату је исто толико важан колико и војнички. Срчаност цивилног пучанства, као и војни-