Nova Evropa

vodjstvo rata jeste čovek-neborac, To bi, medjutim, značilo pokolj i masakriranje, a ne rat kako je dosad bio poznat, Tu je težište, Naravno da su preduzete odbranbene mere protivu podmornica i napadaja iz zraka, i one će se još više usavršiti, Ali da se samo po sebi razume da su neborci objekat vojsaka treće dimenzije, to je neminovni rezultat cele ove nove ratne teorije, |

Avijoni koji pokušavaju da razore industrijski život neprijatelja ili da skrše njegov moralni otpor, moraju da budu isto tako tvrda srca i prema neborcima. Oni moraju bacati svoje bombe na područje 8de rade muškarci, a u čijoj blizini stanuju žene i deca. Ako su ova područja važna, biće besumnje štićena avijonskim odbranbenim topovima. To mači, da će napadajući avijoni morati u većoj visini leteti, te da će se njihove bombe rasprskavati nad većim područjem žiteljstva.

Suština pitanja, medjutim, nije toliko u tome, da li će i kakvo će dejstvo pokazati ova metoda vodjenja rata, neBo роамо и tome, da li će uopšte biti primenjena, Istina je, doduše, da su se ljudi u borbi protivu neprijatelja oduvek služili najsmrtonosnijim oružjem, Ali, da li su primenjivali svoje oružje sve jače i bez smilovanja i protivu neboraca? Nije li, nasuprot, nastupalo sve blaže raspoloženje u upotrebi fizičkih snaga naspram nenaoružano8 neprijatelja?

Naša civilizacija radi na tome da humanizuje ljudske odnose medjusobno, nesamo u miru nego i u ratu. Nemačka ideja uterivanja straha u dušu nije se isplatila, Čak i da je imala uspeha, trebalo bi je obeležiti još uvek kao velik napredak nasuprot nečovečnim metodama koje su bile u upotrebi pre 400, ili i čak pre 100, 8odina (potsećamo samo na potpuno razorenje Magdeburga i pljačkanje Bajadoza).,

U poslednjem Ratu postojale su izvesne vlastitom voljom postavljene granice zračnim napadajima, London i Pariz bili su doduše bombardovani, a govorilo se, u vreme primirja, ı O zračnom bombardovanju Berlina, no ipak nije došlo ni na jednoj strani do potpune i bezobzirne upotrebe zračnih snag4 protivu neboraca, Najbolji dokaz zato je, da se pri zračnom bombardovanju gradova nije upotrebljavalo nikakav plin, premda bi baš ovaj bio idealno oružje za ubijanje ljudi kao i za rastrojstvo neprijateljskos moralnog otpora, Ali su se obe strane ograničile kod svojih zračnih napadaja uopšte, barem u teoriji, na vojne nišane — fabrike municije, teretne kolodvore, arsenale, dokove, itd.. Na strani Saveznika moglo se zabeležiti i nekoliko slučajeva da su se letači opirali da bacaju bombe samo u cilju usmrćenja, dok su se nemački zračni brodovi — kako kaže admiral Šer (Scheer) u svojoj knjizi, — često vraćali natrag sa netaknutom opremom eksplozivno8 materijala, budući da nisu mogli sigurno utvrditi vojne nišane, mada bi im lako

47