Nova Evropa

Pažnje vredan predlog za uklanjanje rata iznesen je od strane Amerike. Dr. Morison (C. C, Morrison) predlaže, u svojoj · nedavno objavljenoj kmjizi, da bi trebalo da nacije sveopćim pristankom smatraju vodjenje rata kao nešto što je van internacijonalnog prava, U tom pravcu kreće se i Brijanov predlog, da se rat izmedju Francuske i Sjedinjenih Država »stavi van zakona«,

Postojanje Saveza Narod4 dovodi državnike do mišljenja, da rat nastaje pojedinačnim napadajem koji se lako daje odrediti i utvrditi, Medjutim, ratovi medju evropskim državama za poslednjih sto godina nisu nikad nastali na ovaj način, Ipak se mit o naciji koja, iako neizazvana, prelazi u napad, održava i širi, i to, prvo, optužbom za agresivnost, koju podiže svaka nacija protivu neprijatelja s kojim vodi rat, i, drugo, potrebom pretpostavke, za vreme mira, da postoji napadač, — da bi se svaka nacija mogla pripremati za sledeći rat, Ratovi ne nastaju raskidom ugovora, ustezanjem jedne macije da se u kakom sporu pokori presudi, prelaženjem granice ili zaposednućem zemlje, nedo iz čitavog klupka tendenc4 koje prouzrokuju otudjivanje medju nacijama, a koje dolaze do izražaja u formiranju grupa i alijanca, Kad napetost dosedne izvesnu visinu, onda svaka akcija, makoliko bila trivijalna, može da bude ne razlog ali prilika za rat,

»Razoružanje dobrim primerom« uklonilo bi rat. Vlada koja bi imala smelosti da objavi, da odbacuje po svaku cenu rat kao način i sredstvo za izravnanje internacijonalnih sporova, saopštila bi ovo Savezu Narod4, obrazlažući svoju nameru da ukloni avet rata zauvek, One vlade koje bi se protivile davanju ovake izjave, morale bi motivisati svoje držanje i svoj otpor potrebom samoodbrane protivu napadača. A ipak, nikad nije nijedna nacija priznala da je bila napadač, Nijedna nacija ne bi mogla da dobije pristanak svojeg naroda za rat, kad bi otvoreno oglasila da je ona napadač, Napadaj na naciju koja odbacuje i pomisao da će priteći sili, i koja stođa ni u jednom slučaju ne može biti okrivljavana da je izazvala rat, bio bi ipso facto izazovni rat, i ona nacija koja ба vodi obeležila bi se sama pred svetom kao napadač, Nijedna nacija, nijedna vlada, nijedan državnik, ne bi se usudili da preduzmu nešto takovo. Radi toša je i bojazan one sile koja se razoružava, ili koja je nenaoružana, da bi mogla biti napadnuta, neosnovana, i ne treba je uzimati u obzir,

Tvrdnja, da ovalka inicijativa jedne vlade kod ostalih nacija ne bi naišla odmah ma odaziv, znači potcenjivanje odvratnosti koja postoji medju svima narodima protivu rata, i usrdne želje mnogih vlad4 da učine odvažniji i iskreniji korak ka idealu nego što Je ikad dosad bio učinjen.

Arthur Ponsonby.

60