Nova Evropa

I bakar je postao predmetom ха Чопобепје једпобв тедјиnarodnog utanačenja, Dogadjaji u Kongu osigurali su Belgiji vladu nad evropskim tržištem, i prodajni bir6 otvoren je u Brislu (Union Miničre). Isto je tako nedavno došlo i do medjunarodnog sporazumevanja medju dlavnim fabrikantima aluminija Francuske, Engleske, Nemačke, i Švajcarske; njihova je kancelarija u Najhauzenu, a odbor u Parizu, Isto tako vezuje Sotovo sve evropske proizvodjače tutkala (Leim) jedan internacijonalan kartel, pod vodjstvom Nemaca, Francuz4, i Engleza.

Napokon je pokazala, kako rekosmo, i velika kemijska industrija, od primirja naovamo, stalnu tendenciju k ujedinjavanju ili zbližavanju. Tu treba istaći pre sveđa u Nemačkoj udruženje IL G, (»Interessen-Gemeinschaft«), koja ima odlučujući uticaj na proizvodnju čitavođa niza najvažnijih produkata, tako poglavito umefnog gnojiva, metilalkohola, umetne svile, filmova, eksploziva, boja, lekova, benzina, uglja, i t, d., Ovo udruženje zaključilo je razna medjunarodna utanačenja, koja pokazuju da ozbiljno nastojanje Nemačke ide za ekonomskim sporazumevanjem a ne za vojnim oružanjem, To je izrečno паglasio i bivši Državni Sekretar Dr, J, Hirš u jednom svom Sovoru u Parizu (6, decembra 1926): »Granice će pasti, uvideće se da ni Evropa, baš kao ni Amerika, nema potrebe da ulaže nepregledne iznose u oružanje , ,.«,

Medju internacijonalnim dogovorima ima još da se spomene onaj u Romzeju (oktobra 1926) izmedju nemačkih i engleskih industrijalaca, koji je doveo zasad do sindikata engleskih kemijskih industrija IL, C, I ,(»>Imperial Chemical Industries«}, čiji kapital nije manji od kapitala L G., a na čijem čelu stoji poznati germanofil Ser Alfred Mond. Ovaj sindikat već je otpočeo pregovore sa nemačkim grupama, radi utanačenja oko podele rada i utvrdjivanja cen4 na svetskom tržištu, kao i radi zajedničkog rada pri naučnom i praktičnom ispitivanju.

Ovake i slične težnje za koncentracijom i zajedničkim istupanjem javljaju se na sve strane, te vidimo u svima zemljama mmoge i velike energije i snaše u dejstvu oko uzajamnog medjunarodnog sporazumevanja i udruživanja. Pa kako se s pravom govorilo, da su ratovi, u većini slučajeva, nastavak težnja za proširenjem privrede s pomoću sile, tako se možemo nadati, da će sporazumevanje medju privrednicima služiti utvrdjivanju mira, Možemo se dalje nadati, da će Velika Britanija — izišavši iz svoje predratne osamljenosti, i pošto svoje ogromne kapitale uloži po celom evropskom kontinentu, — napustiti svoju raniju politiku prema Evropi koja je spremna da se spoji u jedan savez država pod njenim vodjstvom. Doduše, treba Još uvek računati i sa nemačkim nacijonalistima, koji se nipošto neće da odreknu svojih želja za »revanšom«. Zato ne treba očekivati da se mir

62