Nova Evropa

кроз то вријеме био пригушен критички дух, одгајан с толиком строгошћу и бригом у доба мира.

Данашњи антиисторизам изгледа да није наличје и негативни символ новога здравља, већ осиромашење ментално, морална слаботиња, очајање, неуроза, и, у једну ријеч, болест, коју треба свладати стрпљивошћу и устрајношћу, као што се свладавају све болести.

Филозофима и историчарима ове прилике намећу посебне дужности. Историзам, који значи културу и цивили зацију, вриједност је која је њима у првом реду повјерена, и зато им је најпреча задаћа да га бране, снаже, и обогаћују, јер је он веза прошлости и будућности, јемство озбиљности новога што се рађа. »Онај који отвара своје срце историјском осјећању није више сам, већ је сједињен са животом универзума, брат је, син, и друг духова који су некада дјеловали на земљи и који живеу својим дјелима што су створили, апостоли и мученици, генији ствараоци љепоте и истине, чедни, добри људи, који су сипали балзам доброте и који су сачували људску питомост (бепШегха); он се обраћа њима у духу да тражи од њих потпору у свом раду и у својим напорима (а она ими долази), и чезне да почине у њихову крилу, излијевајући своје дјело у дјело

њихово. “ А. Халер.

Вепгатеп Копзгап.

Decembra 1930 navršilo se je sto 8odina od smrti Benžamena Konstana, »oca parlamentarnog liberalizma i psihološkog romana«, kako ба nazva jedan njegov skorašnji biograf,

Osamdesetih dodina prošloga veka, kada se u nas vodila »borba za ustavnost i parlamentarnost«, Konstan je prevodjen i na naš jezik, ali tada je u nas bio poznat samo kao politički piвас. Тек робе от Dvadesetog Veka, u »Srpskom Književnom Glasnikau«, Jovan Skerlić i Kosta Kumanudi prikazuju i druge njeBđove strane, Skerlić piše o njegovu čuvenom romanu »A dolfu«, a Kumanudi — u iscrpnoj raspravi — daje celog Konstana, i političara i književnika i privatna čoveka.

Povodom Konstanove stogodišnjice, pisano je o njemu 1 francuskoj štampi dosta; i po svemu izgleda da se on danas pamti poglavito kao pisac »A dolfa«, tos romana ikoji je napisao uzgred, ali koji je ipak zato postao jedno remek-delo francuske književnosti, Kod savremenika, Konstan je znan poglavito kao teoretičar liberalizma, 'koji Je u to vreme bio nova stvar, i izgledao ondašnjoj aristokratiji, bez malo, isto tako opasan kao današnjoj buržoaziji boljševizam. U naše dane, Konstanov libera-