Nova Evropa

lizam ne bi našao pristalica ni medju desničarima ni medju levičarima, 1 jedni i drugi gotovi su pregoreti slobodu pojedinca, jedni radi što čvršće nacijonalne organizacije, a drugi radi što potpunije socijalne solidarnosti, Sloboda pojedinca ozloglašena je kao čisto negativno načelo: korisna kao predohrana od zloupotreba vlasti, ona je nedovoljna kao osnova za utvrdjivanje vlasti,

Početkom Devetnaestog Veka, kada Je Konstan držao svoje dlavne боуоге 1 ођјамто svoje glavne rasprave, mlada buržoazija oduševljavala se njegovim liberalizmom, Socijalisti će joj docnije zamerati, da je pod maskom liberalizma prikrivala svoj klasni eđojizam. Sam Konstan bio je daleko od tog klasnog egojizma, Odgajen u školi Monteskija, Voltera, i Rusoa, on je verovao da se ljudsko društvo može urediti po zahtevima čistog razuma, i u njegovu liberalizmu bilo je više filozofskog idealizma nego klasne buržoaske svesti, On je uvidjao, istima, da sa pobedom liberalizma ide i pobeda buržoazije, koja se za nj borila; ali, po njegovu mišljenju, buržoazija je jedina bila dostupna političkom racijonalizmu, Plemstvo je bilo ogrezlo u staleškim predrasudama, a narodna masa bila je podložna revolucijonarnim strastima. Buržoazija pak prihvatala je i predstavničku vladu i slobodu štampe, — dve ustanove koje su, po Konstanovu mišljenju, bile bita jemstva za racijonalno vodjenje javnih poslova, Neprestane prepirke u parlamentu ı novinama naterivale su ljude da misle o javnim poslovima; autoriteti i tradicije Subile su vladu nad duhovima, — probudjen pojedinac rešavao je samostalno o svemu,

Danas, posle iskustva od čitavog stoleća, Konstanova pohvala parlamentarnih i novinarskih prepirki može izgledati preterana, Parlamentom i štampom zagospodarile su stranačke organizacije, čuvene sa lažnih obećamja i pristrasnog prikazivanja činjenic4A, Javno mnenje, od čije se razumnosti toliko očekivalo, ima svoje predrasude i ćudi, koje su često jače od svih razlog4, Uostalom, baš i kad bi se mogla ustanoviti takva vlada nepristrasnog pretresanja i razložnog8 prepiranja kakvu je preporučivao Konstan, ko zna da li bi ona bila tako nesumnjivo dobro? Suviše umovanja i kritike, kod države isto tako kao i kod pojedinca, slabi volju i umanjuje energiju, Država se ne može održati bez jedne iracijonalne jezgre, bez nečega u što se slepo veruje i čemu se sve drugo žrtvuje, Što se danas traži, to nije pojedinac koji o svemu sudi svojom glavom; mnogo korisniji od njega jeste čovek sposoban za rad u zajednici, koji ne kritikuje društvenu organizaciju nego se daje njome upravljati, Mi živimo u doba velikih preduzeća i proizvodnje za masu: lična pamet ne znači skoro ništa, sve je u dobroj organizaciji zajedničkih napor4,

i | Ipak, pored svih zameraka koje se dadu učiniti njegovu individualizmu, Konstan je bar u jednoj tačci imao pravo, Iz

89