Nova Evropa

Било како било, и ма шта изишло из овога што се данас ради и што данас постоји, и ваш народ имаће да узме учешћа у томе и да помогне стварати ново. Ви доживљујете на ваше властите очи недаће савремене цивилизације. Поуздано је да дубоки узроци ових недаћа леже у отсутности духовности, да не кажем у бездушности, на којој почива ово наше доба. То је доба којему су се налазили на челу народи код којих је песма била замукла. Није се више мислило на човека, мислило се само на ствари. Шта је човек, то знају само уметник и свећеник; а прави уметник је уједно и свећеник.

Ви стојите и стварате на судбоносној прекретници свога народа. Нека вам послужи опоменом удес Немачког Народа, са којим сте тако уско везани прошлошћу и уметношћу. Нека сваки од вас стално има на уму, да ће оно што он данас мисли и осећа након столећа мислити и осећати цео ваш народ, и да ће се према ономе што ви данас стварате развијати и образовати кроз столећа цео ваш народ. Нама је драго, што вас могу поздравити у часу кад стојите на челу свога народа, у судбоносним данима његова века, те што вам могу пожелети да своју задаћу озбиљно схватите и успешно испуните. Нека би вам усуд у томе благородном послу био на помоћи. АН

Prodor na istok, u vreme Svetoš Save, | i u naše dane.

Prodor na Istok (Drang nach Osten) zapadno-evropskih Hrišćana preko Balkanskog Poluostrva staroš je datuma, Krstaške ratove (1096—1270) роКгепио je verski interes: pomoći Grcima protiv Muslimana i od njih osloboditi Svetu Zemlju i Grob Gospodnji, No ne potraja dušo pa se ti verski ratovi pretvoriše u osvajačke ratove i »krstaši« počeše osvajati grčke zemlje, Već o »nemačkom pohodu« cara Hajnriha VI 1196 utvrdila je Istorija, da je imao smer proširiti vlast Nemačkog Carstva nad Istokom, Brzo iza njega došao je »latinski pohod« od godine 1202—4, koji se završio osvojenjem Carigrada. Baš tim pohodom, koji nemački istoričari s razlogom nazivaju »takozvanim Rkrstaškim«, jer u samoj stvari to nije bio, postali su Mleci (naselje Talijana iz severne Italije, koji su se tu sklonili ispred hunske najezde pod Atilom, 452), najjačom pomorskom silom, na čelu sa duždem (dux, danas duce}),

Plan silnog pape Inoćentija II (1198—1216), pokretača Latinskos Pohoda, bio je osvojiti Misir, jer. bez njegova

71