Nova Evropa

имао је довољно политичког утицаја да извојује: протекцију државе, с чијом је помоћу онда наставио да се користи при екстензивном обрађивању и да истодобно одбија од себе притисак сељака-непоседника. Али. је Рат прекинуо ову уобичајену везу између велепоседника и Државе, и резултат је био да је бујица аграрних рефорама, задржавана политичким средствима, провалила свом снагом. Друга раздеоба политичке власти, а понегде и револуција, биле су предигром рефорама; али је до њих дошло и у неким победничким земљама, упркос чињеници да војничка победа најчешће учвршћује моћ владајућих класа.

· Нема сумње, да је у неким аграрним крајевима промена дошла утолико пре и лакше што велики део поседника није био исте народности које и сељачке масе. Али ни онде где су поседничке класе биле истородне — као у Русији или у старој Румунији — нису се резултати у многоме разликовали. Карактер реформама није одређивала народност већ социјални однос. Мако су често биле у сагласности и с економским потребама, с уверењима и обичајима, или понекад и са нацијоналним предрасудама, оне су првенствено социјална појава. Оне означују пад великог поседника, и из великога социјалног слома — који је проузроковао пре свега Светски Рат — тријумфално уздигнуће сељаштва.

Разне реформе извршене на Континенту после Светскога Рата представљају разне фазе у горња два правца. Једна је крајност — Русија. У овој земљи уклоњен је уопште велепосед као такав, и то без икакве отштете за ранијега власника. Затим је и већина земаља које граниче Русијом, као и Југославија и Чешкословачка, поступила по сличном начелу, делећи већи део великих поседа међу сељаке; али су од њих ранији власници добили отштету, мако увек мању од стварне вредности одузете им земље. Напокон, у Централној и Западној Европи — у Аустрији, Маџарској, Немачкој, и т. д. — реформе су извођене тако да се њима једино олакша екстензивно обрађивање сељачких имања, оне су допустиле промене у појединостима, али су задржале основу постојеће аграрне организације, и земља је за сељаке купована по редовној цени. Обим сваке реформе био је предодређен стањем аграрног система који је требало поправити. У Централној и Западној Европи, где су преференцијалне мере у корист велепоседника донекле слабиле акцију економских чинилаца, биле су довољне сразмерно благе реформе да успоставе законску непристрасност. Али у Источној Европи, поседници земље били су задржали феудалним власништвом утицај на политички и друштвени живот и развитак свога краја, па су само реформе револуцијонарних димензија биле у стању да ствари доведу у равно-

104