Nova Evropa

Opravdano ili neopravdano, slobodno ili pod pritiskom, poratne reforme držale su se u celoj Evropi u bitnim tačkama stanovišta narodnjačkih preporoditelja, U Rusiji se vrši eksperimenat na osnovu nerazvodnjena marksističkog programa, s kakvim uspehom, to će budućnost pokazati, Ali je u medjuvremenu svakako jedna od najčudnijih ironija istorije, da je baš komunistička revolucija u Rusiji dala podstrek za poraitne zemljišne reforme, s pomoću kojih su se pojedinačni mali posedi i mala gfgazdinstva ı ogromnim razmerama raširili i odomaćili po celom evropskom kontinentu,

Dr. David Mitfrany.

Аграрне реформе у Румунији.

(Поводом књиге Д. Митранија »Земља и сељак у Румунији«.)

Најзначајнији резултат Светскога Рата несумњиво су аграрне реформе спроведене у свима земљама Источне и Средње Европе. Ту је извршена, у правом смислу речи, једна социјална револуција, баш »експропријација експропријатора« по Маркс-Енгелсовој дефиницији. Онај процес који је углавном свршен у току 19. века на Западу, овде се обавио после Рата. Али се за време самог Рата, и тамо и овде извршио један велики поремећај у распореду својине: у Рату су једни добили, док су други изгубили. Занимљиво је поредити облике тога поремећаја на Западу и на Истоку. То поређење врши необично духовито Г. Давид Митрани, у уводу своје одличне књиге »Тће Гапа апа the Peasant in Rumania« (London, Humphrey Milford, w Oxford University Press, 1930; XXXIV + 697 стр. вел. 8"), која је посвећена аграрној реформи у Румунији од 1917—1929. На Западу, вели Г. Митрани, богатства су прелазила из руку једних у руке других, али увек међу члановима исте класе, буржоазије. На Истоку, богатства су прешла из руку једне у руке друге класе, од племства — сељаштву. И док је тамо преображај био лаган, поступан, — услед пропадања у рату, инфлације, и спекулације, — овде је био нагао и дефинитиван, услед револуцијонарне аграрне реформе. Ова значи последњи чин у великој борби за земљу коју су сељаци водили вековима. У Русији, то је извршено сасвим радикално: без икакова откупа. У земљама Средње и Источне Европе, држава и сељаци дали су власницима известан откуп, већи или мањи, како где. Уколико је феудални режим био очуванији, утолико је аграрна реформа морала бити радикалнија: на

112