Nova Evropa

Западу су биле довољне обичне административне и аграрнополитичке мере, док је на Истоку морало доћи до читаве аграрне револуције.

_ Исто је тако занимљиво поређење између Француске Револуције, којом је отворен низ аграрних рефорама у западно-европским државама, и Руске Револуције, која је дала главни импулс за тако радикално спровођење аграрне реформе у Средњој и Источној Европи. Још 1898, Leroy-BeauНеш је приметио да ће »једна револуција у Русији бити највећи догађај после Француске Револуције, прави њен пандан на другом крају Европе«. И тако је одиста било: и једна и друга су имале за последицу да скрхају феудализам, на Западу и на Истоку. Али има разлика међу њима. Прва је била увод за Индустријску Револуцију, која се обавила у 19. веку, тиме што је ослободила снаге за производ њу и промет добара. Друга је увод у Социјалну Револуцију, која хоће да промене начин расподеле добара. Једна је највише користила варошкој средњој класи, буржоазији; друга је највише донела сељацима. У првој су сељаци били споредно, у другој су главно. Прва је инспирисана јакобинским индивидуализмом; другу надахњује бољшевички комунизам. ИМ још један контраст, који бележи француски историчар АЉет! Мале2;: јакобинци су прокламовали светињу приватне својине, а у ствари су реквирирали, конфисковали, експроприсали; бољшевици су укинули приватну својину, а у ствари су учинили сопственицима врло велик број сељака, у Русији и око ње. Такав утисак је донео из Русије и Г. Сћагјев Оде: највећи противници приватне својине створили су највећи број сопственика, а укинули су последње остатке комунизма у Русији. Најзад, док је Француска Револуција дала власт буржоазији, Руска Револуција је — ако не још у Русији а оно у суседним земљама, — тогу власти ставила на леђа сељацима.

Утицај Руске Револуције нигде се није јаче осетио него у Румунији. То је разумљиво: нигде сличност друштвене структуре није била већа. Иако је у Румунији спровођено неколико аграрних рефорама, ипак је феудални режим остао готово нетакнут, све до 1918. Реформа од 1864, — опет последица руске аграрне реформе од 1861! — није нимало поправила положај румунских сељака; баш као што ни стварање независне, нацијоналне државе није значило социјално и економско ослобођење сељака. Чак је било обрнуто: кад су се ослободили турскога јарма, румунски бојери били су једина власт у земљи. Није било буржоазије која би обуздала њихову обест, као у Западној Европи, нити се нашао какав јак народни вођ, као кнез Милош, који би стао на пут њиховим олигархијским тежњама. Према њима стајала је

113