Nova Evropa

Европи сусрећемо се код варшавских, познањских, и галицијских политичких писаца. Последице овог неједнаког, 2 често управо супротног, гледања на европске функције Пољске опажају се и на спољнополитичким програмима самих пољских странака. То произилази из стогодишњих традиција, друштвених обичаја, народних искустава, например Галицејанаца, који су навикли посматрати Централну Европу кроз друге наочари него њихови земљаци у Познању, Горњој Шлезији, и Померанији. Исто тако се не можемо чудити, да су Познањци потпуно друкчије, топлије и срдачније, гледали и сада гледају на Русе, него пољски становници некадашње Конгресовке. Ова разлика културно-социјалних судбина у Деветнаестом Веку огледа се и у другачијем просуђивању пољских односа према Немцима и Русима.

Прилике су се за последњих година променуле утолико, да се уместо ранијег питања »Против Русије или против Немачке»« данас ставља у Пољској упитник после речи: »Са Русијом, или са Немачком»«... Рат је ускорио у пољским мислима дуголетни процес, у којем се негација борила с афирмацијом, нерасположење и предрасуде са тежњом за практичном сарадњом. Особито стање послератне Европе: економски каос, финансијска и привредна криза, незапосленост, потреба интензивнијег извоза и конкуренција, — много доприносе промени ранијих оријентација. Напоредо са победоносним продирањем позитивног смисла напредује M здраво отрежњење у процењивању »пољске страже« над Вислом. Пољски левичарски блок тврдио је до недавна, да има много разлога да не верује у руску демокрацију, и да не очекује од руске сфинге превише утешних изненађења у најближој будућности. Велик постотак десничарских група у Познању такођер није прикривао своју велику бојазан пред обновом нацијоналистичког послератног табора у Немачкој. Русофилске чежње имале су, и још имају, шири терен у западним деловима садашње Пољске Републике него ли на пољском истоку, нако на галицијском земљишту и у ранијој Конгресовки склоност ка пољско-руском споразуму пушта све дубљи корен. Политичка кроника последњих деценија препуњена је неоспорним доказима обостраног антагонизма и узајамног нерасположења међу предратном царском бирокрацијом и готово свим слојевима пољског народа. Ову је кронику писао сам живот, чије се стопе не дају изгладити преконоћ. Схватљиво је да се то признаје на обема странама; али особито у пољском народу почиње да превлађује уверење, да Пољска не сме да дозволи себи луксуз ратног стања и према источном и према западном суседу, те ако жели да се одлучи пре или касније за ближу сарадњу са једним од њих, да је боље да се постави на

180