Nova Evropa

увек ћете осетити топле сузе. Из реченица, које описују црним бојама реакцијонарство провинцијских губернатора, или патње пољског народа, лако се даде прочитати жеља, да се пољски и руски народ коначно споразумеју и пруже руке преко глава глупих и егојистичних чиновничких каријериста. Не може се превидети, да је и сам Жеромски, коме је често пута песимизам у белетристичком приказивању животних догађаја мутио поглед, чврсто веровао у будућност Русије, и није сумњао у бољу Оудунност руско-пољских односа.

Много је туге и бола уносио у пољску литературу ну цео пољски духовни живот ранији неспоразум између оба словенска суседа, много је протеста и тужби изашло из уста и испод пера најбољих пољских писаца и уметника, и не једампут је изгледало да је словенско небо над европским Истоком занавек потамнело. Ипак, о некаком непомирљивом ставу и намерном протуруском курсу не може се код пољских писаца говорити. Исто тако се ни пољска културна јавност није држала, и не држи се ни данас, према руској јавности и уметности непријатељски. Колико је само руских позоришних комада с успехом прешло преко пољских позорница, и са каквим су овацијама дочекивани руски певачи и виртуози у пољским концертним салама! На стотине руских књига превођено је на пољски језик, и лични односи пољских уметника према руским ствараоцима били су и пре Рата пре срдачни него индиферентни. Просветни радници су преузели и после Рата улогу поборника зближења и настојали су свим средствима, да се прелазни неспоразуми од: стране или ублаже. Последњих година придружили су им се и представници из трговачког, индустријског, и финансијског света, који полазе од претпоставке, да ће огромно унутрашње руско земљиште кроз кратко време постати позорницом велике конкуренције европског Запада, и да ће унапред изгубити онај који касно дође на лице места. Било би неопростив грех, кад би баш народ који је тако дуго живео са Русима у оквиру заједничког царинског земљишта и активно сарађивао на његову нацијонално-господарском развоју, закаснио у овим међународним утакмицама. Пољска индустрија, која тако марљиво тражи нова тржишта по целој Европи и изван ње, радо ће се вратити на руска традицијонална тржишта. Велик значај руског радног тржишта за масе пољског незапосленог радништва схваћају потпуно данас и пољске социјалистичке странке, које полажу велике наде баш у руске градове. У том смислу и на овај начин културни кругови и економски слојеви делују на пољску политику у русофилском правцу. Овај русофилизам је изменио своју физијономију упоређен са ранијим теоретским пан-

188