Nova Evropa

Југословенска пропаганда у Пољској.

Под југословенском пропагандом подразумевамо пропаганду која се врши у корист Југославије и за Југославију у Пољској, а за коју иницијатива долази од стране Пољака; наравно да ову и оваку пропаганду прихватају и подупиру Југословени и пре свега Југословенска Влада и Југословенско Посланство у Варшави. Треба међутим нарочито истаћи, да је интересовање за Југославију и за Југословене у препорођеној Пољској дошло сасвим спонтано, управо надовезало се на интересовање и симпатије које су одвајкада постојали у Пољској за Југословене, о чему уосталом има још живих трагова и у историјама и у књижевностима обих народа. Утешна је појава, и служи на радост и Пољацима и Југословенима, да ова пропаганда наилази на тако плодан терен у Пољској, и да такорећи из дана у дан расте и шири се великом брзином.

Средиште овог интересовања за Југословене, покрета за што интензивнији рад на зближавању оба наша народа, налази се данас у пољско-југословенским друштвима, која се — као и у Југославији — оснивају по свим великим пољским градовима, почевши од престонице. Досада постоје такова друштва, поред Варшаве, у Кракову, Лавову, Познању, и Катовицама. Ова два последња истичу се својом активношћу. Већ је остварена и једна централна организација ових друштава, »Лига пољско-југословенских друштава у Републици Пољској«, на Конгресу у Варшави (1930) (на челу које стоји, као председник, некадашњи генерални секретар пољске емиграције у Америци и уредник »Народног Весника« у Њујорку, Вацлав Кнеблевски).

Друштво у Варшави има више секција, и нарочито настоји око што обилнијег посећивања Јадрана од стране Пољака. Отуда је потекла и мисао грађења Пољског Дома на отоку Шолти. Сваке године, на дан јужнословенског државног празника, приређује ово Друштво предавања о Југославији, или уметничке вечери и томе слично. Најважнији је рад засад на организовању излета у Југославију, и поименце у Далмацију. Таких излета приређено је, само у току последње две године, шеснаест. А број излетника и туриста из Пољске у Југославију расте сваке године са преко сто на сто. Југословенска Влада одредила је нарочитог просветног делегата, да би подупрла настојања Лиге; па је у особи проф. Јулија Бенешића као делегата учињен веома срећан избор, будући да је Г. Бенешић пољски ђак и познат у Пољској као добар познавалац пољских културних прилика и одличан преводилац пољских књижевних дела (види чланак

208