Nova Evropa

»Један добар пријатељ« Виктора Базијелића — Вамесћ у катовичкој »Ројота«). Још од пре постоји, при Југословенском Посланству у Варшави, место аташе-а за штампу, које је исто тако срећно попуњено искусним и вештим новинарем, који темељно познаје Пољаке и Пољску, Г. Властимиром Марешом. — Дне 25. фебруара ове године приредила је Пољско-југословенска Лига у Варшави, у дворани Градске Већнице, један »Живи пољско-југословенски алманах«, са предавањима Ј. Бенешића, Зофје Налковске (»Људи у Загребу«), и Ф. А. Осендовског (»Србија у ратној борби«), и музичким програмом; осим тога рецитоване су песме југословенских лиричара, а наше народне песме певане су уз гусле. Лига сада прирема и писан алманах, са богатом садржином, посвећен Југославији, као и велик излет у Југославију, под вођством председника варшавског Пољско-југословенског Друштва, познатог романописца Осендовског (Оввепдомекл). Лига припрема и конгрес свих друштава и организација које раде на зближењу Пољске са Југославијом, за 26. априла до 3. маја, у Познању, Гдињи, Варшави, и Кракову; о њему се пише већ увелико и по југословенским листовима.

У Кракову постоји Словенско Друштво, којему је председник Роман Завилински (Дам Штјокал), а тајник Dr, Мјецислав Малецки, доцент и познати аутор студије о дијалектима у Истри. Г. Малецки је одржао неколика предавања о Југославији (последње, у радио-станици преко Катовица, могло се чути и код нас). Лектор српскохрватског језика у Кракову, уједно и директор Педагошког Института у Катовицама, Пт, Вилим Франчић, предавао је недавна о Иву Војновићу и Владимиру Назору, пошто је пре тога објавио већ читав низ чланака о југословенском духовном животу (међу осталим, написао је и опширан путопис са прошлогодишњег путовања по Југославији са професорима из пољске Шлеске, у варшавском »Педагошком Прегледу«); сад спрема једну антологију и једну крестоматију југословенске књижевности за Пољаке.

Најстарије пољско-југословенско друштво у Пољској је оно у Лавову (основано 1923), коме је на челу био покојни песник Јан Каспровић, а сада је Адам Кархеси (Кагсћевзу), умировљени подвојвода. Сваког !. децембра приређује ово Друштво свечану прославу. За успешан рад Друштва, поред Кархезија, заслужни су нарочито От. Ј. Погоновски, аутор дела о »Илиризму и Словенству«, проф. Б. Цурак (Схатак), и даровити млади публицист рт, Хенрик Батовски (Вахох/5ћ!, који сада живи у Београду, као дописник пољских листова). Друштво у Лавову организовало је дочек београдског академског певачког збора »Обилића« (године

209