Nova Evropa

1925), и помогло је да у казалишту што боље успе Војновићева »Машкарата исподкупља«. У Лавову је деловао као лектор нашег језика Фрањо Црнек, који је био ученик чувеног филолога Т. Лехра-Сплавињског, те као такав промовирао за доктора на лавовском Универзитету.

Исте године кад у Лавову (1923), основана је Пољскојугословенска Лига и у Познању, која је још и сад понајактивнија. У њој су чешће држали предавања о Југославији професор Рт, Хенрик Уласин (Шазгуп), и Ог. Зофка Кавецка, лектор за југословенски језик на познањском Универзитету.

У мају године 1924 основано је Пољско-југословенско Друштво иу Торуњу, иницијативом госпође Р. ДомасеBHh (Domaszewiczova), пореклом Српкиње; али то Друштво данас више не ради.

По универзитетским градовима Пољске оснивана су и. академска друштва са сврхом гајења пољско-југословенске духовне узајамности. Тако је, например, основано године 1926 »Академско Коло пријатеља Југославије« у Лавову, на челу са правником Р. Шјенкјевићем (Злеп емле2), и — касније — Х. Батовским; али нам није познато, да ли то Коло још постоји, и где иначе има данас сличних удружења по пољским универзитетима. |

И друштва са ширим оквиром имају често на своме програму везе са Југославијом. Тако, например, варшавско »Словенско друштво за уметности културу« (основано 1922) приређује предавања и о Југословенима и прати с интересовањем културни живот Јужних Словена. На челу овога Друштва стоји Ј. Курнатовски, а у одбору су заступани — уз Пољаке — и представници других словенских народа. — И лавовски »Касино и Коло Литерарно-уметничко« приредило је недавна (27. новембра 1930) предавање о Југославији. Предавач је била позната пољска песникиња Казимира Алберти, а говорила је о теми »Југославија — срце Словенства« (под којим насловом намерава ускоро издати и књигу). Из опширних извештаја лавовских листова види се да је говорила врло симпатично о Балкану уопште, о лирском и трагичном пејсажу, о југословенским градовима и о мору, и о свим нашим крајевима; напокон, о највећем живом вајару Мештровићу. Иста списатељица објавила је у часопису »Емећ зјомлапзка« чланак »У светлости и сенци југословенских градова«, у којем је приказала »ривијеру седам Каштела«, Трогир, Мостар, и Цетиње. | a.

Прикази и путописи из Југославије све се чешће јављају по пољским часописима и листовима. Тако је пољски композитор Л. М. Роговски, који стално борави у Дубровнику,

210