Nova Evropa

„Ројобпе ШП егате“,

Ostavljajući pre utisak jedne zbirke članak4 nego Jedne »revue composće« — kako je to tačno primetio francuski knjiŽevni istorik i kritik Renć Lalou —, varšavska mesečna novinska revija Pologne Littčraire (»Književna Poljska«) objavila je kroz šest godina svoga izlažemja pregršt vanredno zanimljivih napisa o poljskoj književnosti, umetnosti, i teatru, na francuskom, engleskom, nemačkom, talijanskom, i ruskom jeziku, sa lepim dilustracijama, u cilju informisanja inostranstva, Pored članaka o velikim poljskim piscima i umetnicima, naročitu pažnju zaslužuju uspeli prevodi odabrane poljske proze i poezije, kao i izveštaji o znatnijim pozorišnim dogadjajima na varšavskim pozornicama, Da spomenemo ovde samo neka krupnija imena pisaca koji su se javili na stranicama dosadašnja pedesetidva broja »Pologne Littćraire«,

· Tu je, medju prvima, Josif Konrad (Conrad), glaso-

viti engleski romanopisac poljskoš porekla (M, Dabrowska, »J, Konrad i Poljska«), pa Tadeuš Mičinjski (povodom prikazivanja njegove ruske revolucijone drame »Knez Paćomkin«, u teatru Вобизјаузкобј, pa reprodukcije impresivnih slika S, Vispijanskošgč, pa prikazi nežne i tople, i jugoslovenskim čitaocima dobro poznate, knjige »Grad moje majke« Kaden-BandrovskošSa, Posle njih nailazimo na D. Irzikovskog, Frojda (Freud), i Prusta (Proust); pa opet na VispijJanskog i, s njime, na R, Vagnera (S. Kolackovski, »S, Wyspianski i R, Wagner«); pored njih, na Matejka, Vitiga (Wittige), i Skocilasa {u releratu o »Umetničkim monogralijama«, na francuskom jeziku), Zaustavljamo se dalje kod velikih imena Vaclava Sjeroševskog i Boj-Želenjskog, te pesnika Boleslava Lešmjana, ı slikarice Zolje Strijenjske, koja se s uspehom bavi opremom knjič4, Uz ŠjenkJevića Javlja se autorica »Kuće Хепа«, Zolja Nalkovska, slikar Jacek Malčevski, i izdavači »Nove poljske enciklopedije« {Tžaska, Evert, i Mihalski), pa divni Julije Slovacki, te poljski umetnici u »Salon de Tuileries«, Eliza Ožeškova, Bronislav Huberman, i t. d. Javljaju se »veliki poljski romantičari«, pored »poljskih portreta« gospodje V iббе-Геђгип, i jednog od prvih poljskih pesnika mlade generacije, Antuna Slonimskoš (povodom izvodjenja njegove »Vavilonske Kule«); M, J, Vjelopolska, i veliki politički publicist Juljan Klacko, čine društvo »Pestalociju u Poljskoj«, i Šopenu {[»En marge de trois livres sur Chopin«), Konačno, tu su i veliki romansijeri Boleslav Prus i Stefan Žeromski, uz koje idu najmoderniji slikari: Zak, Vajs, Pankjević, Kisling, i t. d., Onda Šekspirov »Julije Cezar« i teatar S. 1, Vitkjevića; zatim veliki helenist, Tadej Zjelinjski, pa Keler (»Gottfried Keller i Poljska«), te Bernard Š6 (Shaw, »Man and Superman«), i »pe-

215