Nova Evropa

сумњив). Ми ћемо се организовати да бисмо освојили власт; што лежи на путу и само нам иде у руке, срамота је то неухватити... Чујте ме: ми ћемо прво да се проширимо, И већ сам вам _ рекао: ми ћемо ући у сам народ... Ја без дисциплине не знам ни за шта, јер ја сам разбојник а не социјалист, ха, ха, ха! Свуда неизмерна таштина, ПЕН апетити... О, дајте да порасту нове Pepa ције!..

А — ега је скицирао мрачњак и занешењак Шигаљов (опет у »Бесовима«): »... Сви творци социјалних система само су сањалице, глупаци, који су сами себи противречили, који се нису ништа распознавали у природним наукама нити у оним чудноватим бићима која се зову људи. Платон, Русо, Фурје, стубови од алуминија, све је то добро можда за врапце, али нипошто за људско друштво... Једна десетина добија слободу личности и неограничено право над осталих девет десетина. А ови имају да изгубе личност и да се претворе у неку врсту стада, и у неограниченој послушности достићиће након вишекратних метаморфоза првобитну невиност... .« Нацрт »земаљског раја« који предлаже Шигаљов необично одушевљава Верховенског: »Код њега је све добро у свешчици, особито шпијунажа. Код њега сваки члан друштва надзирава остале, и сваки мора да доставља; сваки припада свима и сви свакоме. Сви су робови и у ропству једнаки... У екстремним случајевима клевета и убијство, а главно је — једнакост. Прво што има да се ради, то је снижавање степена образовања, науке, и талената: виши степен науке и талента приступачан је само вишим способностима; а не треба виших способности! Више способности увек су освајале власт и биле су деспоти. Више способности не могу а да не буду деспоти, и увек су више биле од штете него од користи, — оне се само протерују или ниште. Цицерону се сече језик, Копернику се ваде очи, Шекспир се каменује, — то је ето шигаљовштина! Робље мора бити једнако: без деспотизма није још било слободе нити једнакости, — у стаду мора бити једнакост, то је шигаљовштина. Ја сам за шигаљовштину“« ... И мало даље: »... Неопходно је само неопходно, — то је девиза земљине кугле одсада... Жеља и мука за нас, а за робље шигаљовштина... Ја сам мислио да уступимо свет Шашти... Шапа горе, ми унаоколо а под нама шигаљовштина. Требасамодасе Интернацијонала споразуме са Папом; тако ће и бити...« Треба узети у руку књигу Крупске, Љењинове удовице и великог бољшевичког теоретичара, па видети с колико хвале суди ова комунистичка првакиња и знаменити педагог о језујитским организацијама...

228