Nova Evropa

i bez budućnosti, »O da znafe, kako је Кгуауо бадјепје, бојоуо mržnju, razbudila u meni ta Evropa, za ove četiri godine! Bože, koliko predrasuda ima kod nas u pogledu Evropel« .

Samo na uzgredne napomene, ne na prava zapažanja, nailazimo O ostalim marodima. Dosta je čudno da Dostojevski nije bolje posmotrio narode koji žive u samoj Rusiji, Ponekad samo spominje »fimske kuharice«, Jedino je o Poljacima češće kazao svoje mišljenje, Njih nije voleo, i u svojim delima daje im rado uloge svetskih, aristokratskih pustolova i propalica, Poljak je za njega katolik, jezujit, ali u isto doba i politički revolucijonar.

Сеће spominje samo posredno, Tako piše godine 1868, naprimer, kako mnogi Sloveni u Pragu sude o Rusima sa zapadmjačkog gledišta i ne mogu da shvate da u Rusiji ima slovenofil3.

Napokon, da spomenemo i njegovo držanje naspram židovskog pitanja, Dostojevski se o ovom za Rusiju tako važnom pitanju uopšte nije bavio, U njegovim delima i ne dolaze Židovi kao junaci ili radna lica; on nije imao, na severu Rusije, prilike da posmatra Židove i njihov odnos prema Hrišćanima, Postoji jedno pismo Dostojevskog iz godine 1877, kao odgovor jednome Jevrejinu, u kojem se vrlo živo brani od prekora da bi bio antisemit, To on, kaže, nije nikad bio, pa nije ni sad; on jedino želi da utvrdi činjenicu, da Židovi, zbog svojih tako izrazitih karakternih crta i radi svoje vanredne životne snage, čine državu u državi, I to su baš ruski Jevreji najača država u državi, usled čeda ne mogu,drukče živeti neđćo odvojeno od ruskog maroda. Dostojevski je za potpunu ravnopravnost; ali je mišljenja, da su za stanje ovako kakvo je i Židovi sami krivi, — zato treba oni da podju Rusima ususret s poverenjem i da učine prvi korak k izmiremju,“)

Th. G. MasaryP.

") Izgleda da G, Masariku, kad je ovo pisao, nisu bili poznati članci Dostojevskoga o Jevrejskom Pitanju u »Piščevu Dnevniku«, objavljeni nabrzo posle oddovora onome Jevrejinu {A, Kovneru) Кој; боге spominje, Ovi se članci nalaze oitštampani u 24, svesci celokupnih dela Dostojevskog (na nemačkom)u izdanju R,. Piper i Co, Miinchen, U istom izdanju izašla jeiknjiga L. Grosmana »Die Beichte eines Juden in Briefen an Dostojewski«

(1927), u kojoj se opširno izlaže odnos Dostojevskog prema Jevrejskom: Pitanju,

231