Nova Evropa

Розћојеузји! ! гарадпо-еугорзка Шохоџја.

Izgleda kao да зе Dostojevski malazio postrani od onih struja ruskog društva i ruske javnosti koje su, od druge trećine Devetnaestog Stoleća naovamo, na jedan ili drugi način vezivale svoju duhovnu sudbinu s evropskom filozoiijom, Ruski »šelingijanci«, ruski »hegelovci«, ruski »fajerbahovci«, — Dostojevski nije bio blizu nijedne od ovih grup4, On nije prošao, kao većina njegovih savremenik4, kroz čisto filozofske krugove onog tipa koje je kasnije tako jasno prikazao Turgenjev. On nije učestvovao u debatama koje bi trajale po celu noć, a koje su se ticale apsoluta subjekta i objekta, ili »stvarnog« i »razumno8«. Možda baš zato mi i nećemo naći u njegovim delima odjeka onoga zanosa s kojim se ruska omladina bavila zapadnoevropskom filozofijom, kako je to opet prikazao Turgenjev. O evropskoj filozofiji 8otovo i nema reči u »Piščevu dnevniku«, u kojem bi bilo tako zgodmo da se Sovori o ovoj temi, Nasuprot tomu, pada u oči da nijedan od ruskih mislilaca nije naišao na foliki odaziv u Zapadnoj Evropi kao baš Dostojevski. Rusko romantičarstvo, ni ruski hegelijanizam i šelingizam, ni ruski pozitivizam, nijedna od svih tih struja koje se orljentišu prema Zapadu, i koje su nikle baš iz zapadnoevropskih duhovnih pokreta, nisu imali u Evropi nikakva odjeka. Naprotiv, Dostojevski je bio onaj ruski mislilac koji je takoreći srušio zid izmedju ruske misli i evropske, Na nekoliko godina posle smrti Dostojevskogs, Niče se oduševljavao romanima i novelama Dostojevskog, i to baš sa filozofske tačke gledišta: on je uzeo knčza Miškina, iz romana »Idijot«, za temelj svoje koncepcije o Hristu, a verovatno je čitao u »Zločinu i kazni« i one misli što ih Dostojevski stavlja u usta Raskoljnikovu, misli o jakima i slabima, koje je sam Niče već pre toga iskazivao, Da je mogao pročitati pre %оба i »Braću Karamazove« (зато prva sveska toga romama izašla je bila onda u francuskom prevodu), on bi video kako je i Dostojevski došao bio do nekoliko njegovih omiljenih misli (o »večitom povratku«, o »ljubavi prema даЛекога«, 1 +. 4.). Ха Ničea je Dostojevski svakako bio otkrovenje.

I tako je to bilo nesamo odmah iza smrti Dostojevskog. Nijedan od slovenskih pisaca nije prošao u tako trijumfalnom pohodu Evropom, pa i celim kulturnim svetom, kao Dostojevski, u toku poslednjih decenija. Naravno, zato što je Dostojevski imao šta da kaže Evropi, što je njegova misao bila odgovor na razna zapadnoevropska pitanja i na duhovne zahteve, — možda kao nekakav povratak ka polaznim tačkama zapadnoevropskoš razumevanja wveta i Života, Pritome, razume 5е, nije toliko važno, da li je Dostojevski poznavao dela i poglede zapadnoevropskih filozofa, ili je sam došao do istih pitanja ı do razumevanja istih zadataka, usled čega su njegovi odgovori ı njegova

232