Nova Evropa

rešenja bili toliko bliski zapadnoevropskim problemima i pogledima na stvari,

Ako od dela Dostojevskog predjemo na njegova pisma, na memoare i drugu biografsku gradju, lako ćemo zapaziti i zabeležiti čitav niz tačaka u kojima je susret Dostojevskog sa zapadnoevropskom filozofijom bio i stvarno moguć, te niz tačaka u kojima je on bio verovatan, ı napokon nekoliko fakvih u kojima se on neosporno ı desio, Da bacimo samo letimičan робјед па оуе mogućnosti, na ove verovatne 1 nesumnjive susrete i dodire Dostojevskog sa zapadnoevropskom filozofijom,

U društvu »petraševaca«, kojemu je nesumnjivo Dostojevski pripadao, i sa članovima ikoješa je zajedno uhapšen ı osudjen, bilo je više mfteresa za socijalne i političke probleme nego za filozofska pitanja, Od pojedinih članova društva Petraševskog, Dostojevski je mogao da čuje o levičarskom hegelijanizmu, ali je sumnjivo da je o tome mogao da čuje nešto temeljno; svakako je verovatno da su već u ono vreme udareni temelji izvesnog interesovanja za Hegela ı hegelijanizam, Znamo medjutim, da je u Sibiru Dostojevski, posle oslobodjenja iz tamnice, u susretu sa Vrangelom, razgovarao o filozofskim temama, pa je naručio iz Rusije Kantovu »Kritiku čistog razuma« i Hegelovu »ЕПохоНји istorije«, »Od ovog zavisi moj opstanak« — dodaje on u pismu bratu, Da li je te knjige ı dobio, te imao mogućnosti da se bar unekoliko upozna s njima {možda uz pomoć Vrangela), mi to ne znamo, Znamo da je »počeo da čita zajedno sa Vrangelom jednu zanimljivu knjigu Šelingijanca Karusa, ali ni tu ne možemo reći koliko je napredovao u ovom čitanju. Nakon povratka iz Sibira, u Tveri, počinje on da piše nekakav »filozofski spis«, ali mu rad ne ide od ruke, Celi tok života Dostojevskog uzeo je tada takav obrt, da o nekakom naučnom radu nije moglo biti govora: on ostaje pisac i novinar, Ipak, saznajemo da za vreme putovanja u inostranstvo sa svojom prijateljicom Apolinarijom Suslovom vodi razgovore o Kantu i Hegelu, trudeći se da joj objasni »hegelovsku realnost pojmova«, Znamo takodjer da, od Šezdesetih Godina pa sve do smrti, Dostojevski vodi lilozofske razgovore sa Jednim od majinteresaninijih ruskih hegelovaca N, M. Strahovim, a kasnije i sa mladim Vladimirom Solovjevim, koji mu je poslužio kao prototip za Aljošu Karamazova, a — prema drugim podacima koje ja smatram veroуанијипа — 1 za Ivana Karamazova, Dostojevski se interesovao i za ideje originalnog ruskog mislioca N, F, Fjodorova, trudeći se da na svaki način sazna više o njima, Iz sačuvanog kataloga biblioteke Dostojevskog saznajemo o filozofskim knjigama koje su ulazile u sastav ove biblioteke; o knjigama Strahova, B. N Cičerina, Vladimira Solovjova. Znamo napokon ponešto i o onim filozofskim knjigama koje su se Dostojevskom svidjale iz

233