Nova Evropa

Mi smo već spomenuli romantičare, Baš ta gore navedena knjiga Karusa bila je jedan od najačih produkata romantičarske psihologije. Ali ne treba zaboraviti još nešto. Dostojevski je bio velik poštovalac E, T, A, Hofmana, a Hofman je u celom svom stvaranju umefinik »vansvesnod«: om razvija u svojim delima »filozofiju vansvesnog« kojom ga je nadahnuo Šubert, Možda je Dostojevski sledio donekle Karusa i Hofmana u svojim psihološkim pogledima; svakako Je nesumnjiva njegova bliskost psihološiji romanftičara kao što su bili Novalis, Šeling, Šubert, Karus.,

»Podsvesno« načelo u čoveku prodire u svest čoveka ponekad sa neodoljivom snagom, kao naprimer sladostrašće, Sve slike Dostojevskog vezane sa sladostrašćem ističu da je slađostrašće tudje ljudskoj svesti, Čovek hrani u sebi sladostrašće; ono je simvolisano kao zao »insekat« koji živi u ljudskoj duši, |, ј, Као neki elemenat koji je spoljni prema čoveku i njegovoj psihi. Istina je, da čovek ponekad postaje nemoćan pred silom zla koje mu ulazi u dušu, Ova sila može i da se izdvoji, kao »dvojnik« {»Doppelganger«) čoveka, kao njegov »djavo«, (Djavo Ivana Karamazova, u prvoj redakciji »Besova«, postojao je; isto i djavo Stavrođina, kojega je kasnije ispustio Dostojevski.) Sila i dubina s kojom je Dostojevski prikazivao moć пезуезпов i vansvesnog, »podsvesnog«, čini od njegovih dela u svetskoj književnosti moćne »manifeste« nauke o podsvesnom, nauke o »mračnoj strani duše«, o kaosu koji se krije pod svesnim životom i ponekad prodire u njega sa poraznom snagom,

Ali psihologija Dostojevskog poznaje i drugi pol: u duši čoveka, koja stoji na granici dva sveta, pojavljuje se nesamo snaga родзуезпоб уес 1 snaga nadsvesna, Iz ove više sfere silazi u dušu čoveka ekstatičko stvaranje, ili čak i jednostavne prozirne i jasne misli, U »Domaćici«, Dostojevski je nabacio čitavu teoriju naučnog nadahnuća: »Sistem Ordinova stvarao se u njemu tokom čitavih godima.,.; možda se u njemu ostvarila cela originalna samostalna ideja«, Karakteristično je baš ovo »u njemu«, jer za Dostojevskog stvaranje, i »umeiničko« i naučno, jeste jedno »prosvetlljavanje«, Umetničko stvaranje, to je »predosećanje«, »proročanstvo«, vizijonarstvo. Izvor nadahnuća Jeste — Bog, »Bog radja misli«, kaže starac Zosima; a sam Dostojevski smatra, da je »sveti duh neposredno razumevanje lepote, proročamsko stvaranje harmonije«, Ekstaza stvaranja bliska je duševnoj bolesti: od epilepsije boluju i Kirilov i knez Miškm, koji baš pred napadom te bolesti iznosi svoje najdublje i najezgrovitije misli, Зап та glavnu ulogu u stvaranju Dostojevskog, Sanjanje otkriva pred očima njegovih junaka najdublji smisao stvarnosti; u зпи se ofkriva etičkoj svesti čoveka ono šlo om ne opaža i neće da opaža u zbilji, San, to je izvor moralnog i verskog офктоуепја!... Мах »ргогоčanskih snova« dolazi u svima delima Dostojevskog (Goljatkin,

235