Nova Evropa

Словенско Питање, бар утолико уколико је оно имало везе с историјском мисијом Русије у погледу религије. Достојевски је био, наравно, велик руски родољуб у практичном смислу те речи, и све руске интересе сматрао је животнима и актуелнима. Али је његово родољубље било компликовано верским идејама, — он је прелазио међе историјске реалности и пењао се на метафизичке висине. Јасно је да је, под овим претпоставкама, Словенско Питање, које је за Достојевског као родољуба имало пуно практичног историјског значења, постајало епизодом, иако веома важном, са широког гледишта његове опште историјозофске замисли.

Као што видимо, Достојевски се јавља првенствено као верски мислилац, и ми имамо с тог становишта да ценимо и да тумачимо његове погледе на Словенство. Ако би требало одредити њему положај међу руским писцима о Словенству y доба балканских догађаја из година 1875—8, не бисмо могли друкче до дати му посебно и изоловано место. Довољно је, у том погледу, упоредити његове назоре са било којим од писаца који су му били најближи што се тиче њихових назора о појединим странама овога програма. Позната књига Н. Ј. Дањиљевског, например, »Русија и Европа«, написана на десет година пре Рата од 1877/8, била му је, како се чини, нарочито блиска, па је занимљиво прочитати суд Достојевског о назорима овога славофилског писца. Тај суд створио је он био док је дело Дањиљевског било у излажењу, још године 1868. Већ тада је Достојевски имао пуну главу идеја о којима смо горе говорили. Његова необично занимљива писма из година 1863—7() Аполону Мајкову сасвим су јасна и одлучна у овом погледу. Доста је да наведемо само неколика места из њих. Тако пише 1968: »Обнова за цео свет с помоћу руске мисли приближава се«; и даље, 1869: »Велика мисао о значењу Русије за целокупно православно Хришћанство прелази из Византије у планинску колибу Ивана Ш], и први камен је постављен за будућу премоћ на Истоку; круг будућности Русије проширен је; ударен је темељ не само великоме царству, већ читавом једном великом свету, којему је суђено да обнови Хришћанство с помоћу пансловенске идеје Православља, те да образује нову мисао за род људски«. И још једно место, које садржи уједно и његов суд о теорији Дањиљевског: »Мисија Русије садржана је потпуно у Православљу, у светлости од Истока, која ће се просути на западно човечанство, које је постало слепо и изгубило Христа... И помисли, чак ни у тако висоКоумних Руса као што је например писац књиге „Русија и Европа: не могу да наиђем на ову мисао о Русији, тојест на мисао о њеној чисто православној мисији у свету«...

249