Nova Evropa

Покушали смо да са мало речи обележимо главне контуре историјозофске замисли Достојевскога и место које у њој заузима Словенство. Мишљења смо, да саме изјаве Достојевског о Словенима само с тога становишта добијају свој прави смисао и своје праве размере. Тај смисао и те размере су у многом погледу веома оригинални. Оно о чему се ради није, дабогме, у томе колико су они историјски оправдани или објективно реални, јер би се многи његови назори дали лако побити на основу каснијег искуства. При свем том, мисли овог великог руског мудраца и великог светског писца треба проучавати и тамо где нам се оне чине погрешне и нетачне. Достојевски је и сам добро знао да ће наићи на неповерење и критику, па и на потсмех и поругу. Али има једна ствар на коју он не може више наићи, — на недостатак интересовања зањ.

Антон Флоровски (Праг).

Из „Пишчева дневника“.

Достојевски о Источном Питању. (Из »Пишчева дневника« за јуни 1876.)

Источно Питање! Ко од нас овог месеца није преживљавао разна необична осећања, и колико је било о томе разговора по новинама! И каква пометња у неким главама, какав цинизам у извесним судовима, какав поштен страх у по јединим срцима, каква узбуна у понеким жилама! Једно је стално: бојати се нема чега, иако их има пуно које плаше. А тешко је и замислити, да би у Русији било тако много кукавица. У њој постоје драговољне кукавице, то је истина; али изгледа, да су се ти преварили у роковима, па им је сада касно да се плаше, и немају рачуна, јер не би имали успеха. Али чак и те драговољне кукавице знају граница, и неће да траже од Русије да се осрамоти; као оно некад, када је Иван Васиљевић Грозни, шаљући посланике краљу Стефану Баторију, захтевао од њих даби—у случају потребе поднели и батине само да измоле мир... Речју, мишљење друштва определило се овај пут да ради мира неће пристати на батине.

Кнез Милан српски и кнез Никола црногорски, са вером у Бога и у своје право, иступиће против Султана, па када се буду читали ови ретци, можда ће се већ знати о каквом важнијем сукобу, или можда и о одлучно ј битци. Ствар ће се сада кретати брзо. Неодлучност и спорост великих држава, . дипломатски маневар Енглеске, која је одбила да се придру-

250