Nova Evropa

саграђен чврсто и заувек, као са примишљу да сви ти Фоскари и Гримани никад неће ишчезнути, да ће вечито ту седети и бити увек први. Изгледа као да је то независност, изјава независности, снаге, чврстог уверења. А ипак, ја ничем том не верујем, никаквој снази и никакову чврстом уверењу; мени се чак чини, да је власник тога »палаца« досада много

ише волео шатор, дрвену кућицу која се може сутра срушити, и да тај »палацо« код нас овако стоји само ради моде. Цивилизације има много, и ужасно много се ње ради троши снаге и новца; али у цивилизацију нико не верује. Као да нико код нас не верује ни у какве границе и ни у какве контуре, нити се још задржао било на каквој дефиницији. Ја и не знам, да ли постоји код нас уопште барем једна идеја у коју неко верује. Нека они руски људи који верују, и који су веома просвећени, опросте с осмехом ово празно питање књижевника. Па ма и одрицање од цивилизације, и чак некакво радосно одрицање, — за мене је боље од сумње. Тако да бар излази, да понеки 'европејац-цивилизатор сам себи не верује, сам се себе одриче. Сва је утеха у томе, да се верује да баш овде лежи нешто више, да је та њихова цивилизација — која је тамо код њих — за нас малена, уска, није нам по мери; да цела ова наша туга, садашња руска туга, која је несумњива, да је све ово само тражење нове, будуће, наше цивилизације, нове формуле коју ми можда још и не тражимо, већ само тугујемо о томе да ништа не налазимо (у рукопису препртано: »и можда нећемо никад ни наћи«). Али, све ово личи на злобну и дрску шалу; а за друге изгледа, разуме се, као права глупост; ипак, засада, да засада, ми не верујемо ни у какве границе. Највиша наша срећа је недостатак граница, изостајање сваке дужности, немање части, савести; можда баш у томе и налази човек у Русији своју независност. Ја говорим само о части нашега друштва, и бићу веома срећан ако ми се докаже да нисам у праву, да лажем.

ФМ. ДОСТОЈЕВСКИ.

iz života F, M, Dostojevskog.

Školovanje Dostojevskog. (Novi podaci)

Duhovni svet Dostojevskog uvek privlači, kao bezna u koju je strašno ali zamamljivo gledati, Isto tako i пјебоуа. ličnost. Pisac koji je merio podzemne dubine skrivenih psihičkih mogućnosti, svakako je i sim morao biti neobičan

,

čovek. Tako se savremeno znanje O Dostojevskom razvija u

259