Nova Evropa

степено позајмљивано, и све је на свој начин измрцварено«... Петроградски »палаци«, саграђени у предвечерје Кримског Рата и ослобођења сељака, не уливају му вере у чврстоћу руског племства које је, изгледа, хтело овде да се смести: »Мени ће бити веома жао«, каже Достојевски, »ако икад над којим од ових „палаца' прочитам фирму какве крчме са баштом за увесељавање или каквог француског хотела за преноћиште...« Додуше, натписи на тим »палацима« сада мало друкчије изгледају, али пређашњих газда у њима одиста већ нема.

У једном одломку истог »Дневника«, године 1873, Достојевски још црњим бојама приказује судбину Петрограда: »ја често питам себе, како се може без преврата пристати нато да се напусте такве палате; а у исто време, шта ће бити са Петроградом ако их напусте» Остаће Немци, мноштво кућа без поправака, без малтера, — остаће разбијени прозори, а у средини споменик Петра...« В. Комаровић, који је недавна објавио ове ретке (у своме чланку »Петроградски фељтони Достојевског«), доноси први пут и други један велик одломак из »Дневника« Достојевског из године 1876, који се чува у његовим папирима смештеним у Пушкинском Дому; тај одломак, који је био намењен за мајски број »Дневника«, али га Достојевски није у њега унео, по својој теми, близу је петроградским визијама Достојевског, и веома је занимљив, јер приказује расположење Достојевског према Петрограду. То је уједно једна од најпесимистичнијих оцена Достојевског руског нацијоналног карактера. Треба се наравно сетити, да се ова оцена односи само на један слој руског народа, о чијој је судбини почео да размишља Достојевски у вези са архитектуром петроградских двораца и »палаца«. Ево тога одломка у целини.

А. Бем.

Настали су лепи дани. Може да се иде пешице по улицама, да се шета. Видите, како се свуда гради. Аустријски. Цар, кажу, похвално се изразио о нашем граду: леп је, добро саграђен. Али ја то не разумем, иако веома волим архитектуру. Лепих зграда, одиста, има доста; али је све толико разнолико, да ја мислим да нема на свету сличнога града. Све типове архитектуре наћи ћете готово у свакој улици, у потпуном недостатку стила. Ако бисмо се одједаред пренели на хиљаду година унапред, и Петроград се некако сачувао попут Помпеје, сваки би запитао: »Какав је народ живео у овом градуг Какву је идеју он имао Какав му беше карактерг« — Све је ту било, сви карактери, — дакле, ни је било ништа... Ево гледајте, например, овај дворац, кнежевску кућу, као неки талијански »палацо« Средњег Века,

258