Nova Evropa

традова. Ни ми сами сада не можемо више замислити Петро„град без оне нарочите боје којом га је обојила уобразиља Достојевског. Али, досада смо знали Петроград Достојевског више према његовим романима, као место радње његових загонетних јунака; у последње време, међутим, сазнали смо и за друге судове Достојевског о Петрограду, судове изнесене у његовим фељтонима 1847 године.

Нарочито су интересантни ретци Достојевског о архитектури Петрограда, у фељтону који је објављен 1. јуна 1847 у »Санкт-Пићербургским Вједомостима«. Овај фељтон штампан је први пут под именом Достојевског у »Црвеним Новинама«, године 1927 (бр. 328, 6. децембра, вечерње издање), са напоменама А. С. Дољињина. Занимљиво је, да — у сталном спору између приврженика Петрограда и Москве — Достојевски овде стаје одлучно на страну Петрограда, а у исто време и целокупнога дела Петра Великог: »Петроград, то је глава и срце Русије«... пише он, супротстављајући Петроград Москви. А онда, прелазећи на архитектуру, наставља: »И све ово шаренило сведочи само о јединству мисли и јединству покрета. Овај низ зграда холандске архитектуре потсећа на Петра Великог. Ова зграда у стилу Растрелија потсећа на доба Катарине, она опет у грчком и римском стилу — та је већ из нешто каснијег доба; али све скупа, то је историја европског живота Петрограда и целе Русије. M још је досада Петроград у прашини н у глибу, — он се тек ствара, гради: његова будућност још је у замисли, а сама замисао припада Петру Првом. Она се оваплоћује, расте, укорењава се сваким даном, несамо у петроградским мочварима него и широм целе Русије, која сва живи јединим Петроградом. Већ су сви осетили на себи силу и благодет правца Петрова, и већ су сви сталежи позвани на општи посао оваплоћења велике замисли његове. Дакле, почиње живот« ... Овај одломак сведочи о томе, како је Достојевски у оно време био близак неким идејама западњака с којима се он касније толико разишао. На архитектуру Петрограда враћао се он и касније; али ју је тада гледао сасвим другим очима: мешавина стила сад му је изгледала као отсјај недостатка карактера »Петроградског доба« руске историје. У »Пишчеву дневнику« из године 1873, у поглављу »Мале сличице« (гл. ХПШ), Достојевски пише: »Чудновата ми је ова архитектура нашег доба. И уопште, архитектура целог Петрограда изванредно је карактеристична и оригинална, и увек ме је задивљавала баш тиме што изражава цео његов недостатак карактеристичности и оригиналности, за све време његова постајања... У овоме смислу, нема такова града Какав је он; у архитектонском смислу, он је отсјај свију архитектура у свету, свију доба и свију мода, — све је по-

257