Nova Evropa

ne obrati jedinom izlazu, Milosrdju i Ljubavi. A da ne pogine u očajanju pred nerazumevanjem svojih puteva i sudbine, pred uverenjem o fajanstvenoj neizbežnosfi zla, — čovebu je pobazan izlaz, hoji je genijalno obeležio pisac (Lav Tolstoj) u prefposlednjem delu romana, u sceni samrfne bolesti junabinje, Pada se prestupnici i neprijatelji preobražavaju u viša bića, u braću hoja su sve oprostila jedan drugom, u bića boja su uzajamnim opraštanjem shinula sa sebe laž i Privicu i na faj se način opravdala, svesna da nato imaju prava. Ali potom, pri Praju romana, u mračnoj i sfrašnoj slici opadanja ljudshog duha, boje se prati horah po Phorah, u prikazivanju onog slanja Pada zlo osvojivši čovečje biće vezuje svahi njegov poPref, parališe svabu otpornu snagu, suahu misao, suahu volju za borbu s mraPbom, hoji pada na dušu i boji ona s ljubavlju i osvetoljubivom strašću prima za sveflosf, — u foj slici je foliho poučnog za sudijuсорећа boji drži ferazije, da će on, pouzdano, uzvibnuti u strahu i nedoumici: »Ne, ne pripada uveb meni pravo odmazde, i neću ирећ ja da je delim drugima«. I neće računafi nečovečnosi u hrivicu zločincu boji je mračno pao, prenebregnuvši ubazanu sveflost spasenja i svesno je odbivši. Neće bar da fumači zabon doslovno.

Kad imamo REnjiževna dela ovabo snažna po misli i obradi, onda zašfo Pasnije ne bismo mogli imati i svoje nauhe i svojih rešenja ehonomshih i socijalnih problema? Zašto nam Evropa odriče samoslfalnost, našu sopsfvenu reč, — fo je pitanje Roje se nameće samo po sebi. Nemoguće i smešno je pretpostaviti, da nas je priroda obdarila samo Pnjiževunim sposobnostima! Sve ostalo je samo pitanje istorije, obolnosti, vuremena. Taho rezonuju bar naši Kuvropljani, u očebivanju odluhe evropsbih

Evropljana. F. M. DOSTOJEVSKI. (Preveo s ruskog, P. M.)

Достојевски о Петрограду. (С новим одломцима из »Пишчева дневника«.)

(Г. Алфред Бем, лектор за руски језик и руску књижевност на Карлову Универзитету у Прагу, и одличан познавалац списа Достојевског, ставио нам је за овај број на расположење одломак из поглавља „Једна неодговарајућа идеја", који је Достојевски написао за мајски број од године 1876 „Џишчева дневника", али га је изоставио, па се рукопис налази сада у његовој заоставштини, из које га је прошле године објавио први пут В. Комаровић, у чланку „Петроградски фељтони Достојевског“. У следећем доносимо тај одломак, с уводом Г. Бема.)

Петроград, то је град Достојевског. Цело његово стварање као да је везано за овај најфантастичнији од свију

256