Nova Evropa

јевски је свој живот најтјешње повезао са својим стварањем у једно клупко, које до краја размотати не можемо још ни сада. Он је стварао увијек из самога себе, и све његово узбудљиво-страствено дјело у суштини је само једна пламенита исповијест. Удубљавање у његов лични живот открива нам врата у његов стваралачки лабораториј: његови књижевни ликови, испуњени живом крвљу, несамо да одају већ и надопуњују његов лични животопис.

У животу Достојевског, током задња два деценија, играле су одлучну улогу двије жене: његова легитимна жена Ана Григоријевна, рођена Сниткина, и А. П. Суслова — његова љубовца. Обе су имале огроман утицај на његов живот, а с тиме и на његово стварање. Потпуно опречне у свим погледима, без ичега заједничког осим љубави према Достојевском, оне су у његовој многостраној и противурјечној природи нашле свака за себе одговарајуће мјесто, оставивши након себе бројне и видљиве трагове. Психолог стварања и историчар књижевности сасвим ће различито оцијенити улогу сваке од њих, али никако не смије ћутећи да прође мимо било коју од њих. Ана Григоријевна била је оваплоћена женскост, — пуна љубави, самозатаје, оданости, њежности, брижљивости. Достојевски, већ при првом сусрету, запазио је ове њене особине, и одмах је осјетио према њој симпатију, која се брзо затим претворила у љубав. Он који се је, као писац, сав предао био служењу ближњему, лично је био несрећан, јер се је осјећао потпуно осамљен. Поносит у маштању и у ријечима, проповиједајући смјели устанак противу друштва и његових установа и предрасуда, он се лично ипак мучио због своје осамљености. Пророк, који је знао тајне човјечје душе и срца, патио је од самоће, јер је свим својим бићем исповиједао, да »сваки човјек треба да има да било куда иде«. Након смрти своје прве жене, он је био потпуно сам. Лишен среће (осим среће стварања), сам је рекао својој младој и скромној стенографисткињи и будућој жени, са дубоком тугом у срцу и узнемирујућом отвореношћу: »Среће нисам имао, увијек чекам на њу... Упркос свих недаћа које су ме посјетиле, маштам о срећи, маштам да почнем нов живот« (»Дневник« А. Григоријевне). У тим се ријечима осјећа још плаховито куцање остарелог срца. Разумијевши сву унутарњу драму генијалног писца, упознавши његову судбину и лични карактер, Ана Григоријевна постала је његовом женом: она је свјесно узела на себе крст служења своме мужу, и створила је од свог живота мучну Голготу. Ријетке тренутке тихе среће, када би 101 муж заборавио на своје списатељско звање (у којему је он гледао свој крст), одајући се фамилијарним радостима и

265