Nova Evropa

te nastavlja i objavljuje »Dvojnika«, i хант »Ротаćicu« | ,Xosuška'). Neočekivano, oba ova dela prima kritika hladno, i sam Belinski, sa njemu svojstvenom iskrenošću, naziva ovu drugu priču »nervoznom budalaštmom«, Ovaj neuspeh baca Dostojevskog u očajanje, — on luta po ulicama Petrograda kao bolesnik; kod njega se pojavljuje bojazan letargije, — strah od prevremenog sahranjivanja (bolest od koje je patio i Gogolj): ležući da spava, on ostavlja pred krevetom ceduljice, da letargija može naići još iste noći, pa moli da da ne pokopaju bar za pet dana, U to doba, on se kreće u »kružoku« Petraševskog, gde se bez naročitih programa debatuje i raspravljaju pitanja tada aktuelnog socijalizma, čitaju dela Sen-Simona i Furje-a, 8ovore vatrene reči o slobodi, vekovnom ropstvu, tiraniji, i t, d.. Dostojevski je bio idejno potpuno tudj ideologiji socijalizma; on da je —, kao posle i Niče — ismejavao. Postoji zabeleška čuveme njegove krilatice, da je »komuna i falanstera gore nego robija«. Nedeleći socijalističke misli i težnje, te duhovno tudj u ovome kružoku, on ipak ovde čita čaveno »Pismo Belinskog Gogolju« — vatren protest protivu tadašnjih uslova političkog života u Rusiji, i u traženju iskrenosti i slobode izraza pristaje ma organizovanje jedme tajne tipogralije. Buna od godine 1848 u Evropi, i usled toga pojačana akcija Ruske Vlade па suzbijanju revolucijonarnih težnja u samoj Rusiji, izazvali su hapšenje članova ovog »kružoka«, pa medju ostalima i Dostojevskog. Za ovim sleduje sud i ešafot., Dostojevski je pogledao smrti u oči, jer je u poslednji čas poštedjen smrine kazne, pa upućen na udaljenje od četiri hiljade kilometara, u Sibir, Preživeo je trenutke straha i radosti, i vraćajući se u svoj zatvor glasno je pevao. Zatim — prolazak, na sam Božić, sa teškim lisicama na nošama, pored kuće svog brata Mihajla, gde je iza zavesa video siluete drage idece, iskupljene oko jelke...

Dostojevski je proboravio svega deset Sodina u Sibiru, od kojih četiri pod strašnim uslovima ruske robije, u Omsku. Tu mu je jedino štivo bilo — Evandjelje, On je posle opevao taj »Mrtvi dom«, tu robiju, i nastojao je da snagom svoga беnija gleda i m robijašima ljude i sabraću koji pate; ali je život u Sibiru bio i suviše težak, osobito sa pretpostavljenima, koji su tukli apsenike za svašta i ni za šta, Muke koje je tu podneo potencirale su, ako nisu i direktno prouzrokovale, onu strašnu bolest — epilepsiju, koja je za njega i za njegovu okolinu postala izvorom novih strašnih patnja. I na robiji, i posle u Sibiru, pratila ša je teška nemaština; pričaju, da me bi skidao svoga šinjela u privatnim kućama da bi prikrio medostatke svoga odela, U Sibiru doživljuje Dostojevski prvu svoju veliku ljubav, te se i ženi prvi put Marijom Dimitrijevnom Isajevom, · ženom jednog tuberkuloznog oficira pijanca koji umire, Inteli-

270