Nova Evropa

»ruskom dušom«, budući da je Dostojevski »telo od tela«, »krv od krvi« ruskog naroda; a i u svojoj ličnoj sudbini, u svom teškom intimno-privaltnom, paćeničkom životu, oličava dobrim delom moviju istoriju ruskog naroda, večnu borbu toga naroda za razne ideje i ideale,

Fedor Mihajlović Dostojevski — »Markiz de Sad« ruske literature, prema meukusnom izrazu lurgenjeva, »žestoki talenat«, prema definiciji K, Mihajlovskog, »Ivan Grozni« ruske književnosti, »mučitelj i mučenik«, »pesnik bola i patnje«, prema izrazima kritičara Ajhenvaljda, — bio je rodjen i vaspitan u atmosferi koja mu je, takoreći već od same kolevke, pružala bogati materijal za stvaranje njegovih strašnih ı mučeničkih junak4, Njegov otac, lekar, čiji Je težak karakter doveo dotle da su ga njegovi kmetovi ubili na njegovu imanju {1839), pružio Je sinu gradju za stvaranje Karamazova-oca, dok je sama sebe Dostojevski, kao što je poznato, naslikao u Ivanu Karamazovu. Majka Dostojevskog, poreklom iz trgovačke porodice, bila je tip mekih i nežnih, ćutljivih i na patnju spremnih žen4, — njenu sliku dao je Dostojevski u pripoveci »Krotkaja«, Inžinjerska škola, gde je bio smeštem nakon privatnoš panzijona, nalazila se u čuvenom mračnom »lInžinjerskom zamku« u Petrodradu, u kojem je još živela semka пјебоуа ludog poslednjeg бахде — Imperatora Pavla 1, Djaci Inžinjerske Škole mali su бде se nalazi soba za spavanje u (Којој је гај Imperator, jedme moći 1801, udavljen jastucima, U tom zamku je mladi Dostojevski, ćutljiv i zatvoren, uvek sa knjigom E. T, A, Hofmama, Balzaka, Dikensa u ruci, potpao pod uticaj 1. Šidlovskog, zamimljive ali i veoma mračne figure tadanjeg doba, To je bio, prema opisu jednog kritičara, čovek širokog obrazovanja 1 dubokog uma, neobično oštrouman, koji je sav svoj Život proveo izmedju demonizma i pobožnosti, izmedju Boga ı djavola: jednoš dana priredjuje bogatu, luksuznu pijanku, sutradan ide u bogomolju i u manastir, da ma kraju završi svoj život kao skitnica, čitajući evamdjelje pred ralkijašnicama seljacima, i tumačeći ga tako uzbudljivo da bi se čulo jecanje u masi, Pristup u manastire bio mu je zabranjen, jer je učio kaludjere bludu, ı t. d.. Taj je čovek, po priznanju samog Dostoјеузкоб, хпасло та пјеба »тповбо«,,.

Završivši Inžinjersku Školu, Dostojevski vrlo malo угеmena provodi u državnoj službi, koju neočekivano i bez odredjenih ciljeva napušta, jer ga neograničeno slavoljublje i častoljublje, kako sam kaže, tera ma put književne delatnosti. Ali na tome putu uskoro oseti svu bedu (Која ба čeka, Godine 1846 štampa svoje prvo književno delo: »Bedni ljudi«. Lep prijem i neizmerno oduševljena kritika od strane Njekrasova, i naročito Belinskog, daju mu zadovoljstva i podstreka,

269