Nova Evropa

це!... Од овог сна данас сам готово полудио...« Очигледно, живот и стварање, писац и човјек, код Достојевскога, више него код икога другог, међусобно су испреплетени, нераздјељиво сједињени у једну узбудљиву цјелину. Његов је живот сличан фантастичном и напетом роману, а његова књижевна дјела су крвави комади његова личног доживљавања. Николај Федоров.

Bedni Jov ruske književnosti,

Jedan stari francuski pisac iz prošloga veka, koji je prošao kroz Rusiju, na povratku kući zabeležio je, kako Rusi sede pod »razgranatom kljukvom« i piju čaj. Ta »razgramata kljukva« (sitna, malena jagoda, koja raste u žbunju, a ne na »razdranatom« drvetu) i dan-danas je u upotrebi u mnogome što se tiče evropskog poznavanja Rusije i ruskog života. »Kmnuta«, »voika«, »kozaci«, »balalajka«, »oči čornija«, — to je otprilike celokupni repertoar znanja prosečnog Еугорејса о ruskom nacijonalnom životu. Na račun Rusije, mnogo majivnih stvari napisali su i veliki pisci, kao Hamsun, Vels, Rolan, pa čak i Materlink, Tek sa velikom Ruskom Revolucijom, kada je Rusija ušla — prema klasičnom izrazu Velsa — »u maglu«, |. ј. kada su socijalni, politički, i ekonomski motivi stavili svakom kulturnom Evropejcu u zadatak da se interesuje za tajnu »severne Slinge«, i kada mu je u pomoć došlo još ı »veliko izaslamstvo«, koje je uputila Rusija Evropi u vidu dvomilijonske emigracije, tek otada je proučavanje Rusije pošlo novim putem i postalo intenzivnije i naprednije, To proučavanje otpočelo je, naravno, pre svega s pomoću ruske literature: u Londonu, Parizu, Rimu, i naročito u Berlmu prevode se i izdaju ruska dela i čitave zbirke, obnavljaju se izdanja klasične ruske književnosti, štampaju se monografije o pojedinim velikanima ruske literature, pišu se komentari, otvaraju se па univerzitetima seminari za proučavanje ruskih pisaca. U tom proučavanju ponajviše vremena i interesovanja poklanja se Fedoru Mihajloviću Dostojevskom, kao ponajizrazitijem predstavniku ruskog naroda, ruske narodne duše. Dostojevski se već godinama u Nemačkoj računa, kao nekad Šekspir, Sotovo kao »nacijonalni pisac«; tamo već postoji i »opasnost« od Dostojevskog! I književna industrija, idući ususret ukusu čitalaca, baca maveliko па knjižnu pijacu dela Dostojevskog, tako da se dosta toga pojavljuje pre na nemačkom nego na ruskom. Тај »kult Dostojevskoš« u Nemačkoj vodi svakako boljem i pravilnijem razumevanju svega onog što kulturni Evropejac zove

268