Nova Evropa

Doživljaj u pisanju Dostojevskog.

Autor i njegovo delo, lice i reč, tvorac i njegova tvorevina, — koliko primamljiva i bošata tema! Princip na kojem je delo sazdano, sklonost autora da se više služi dijalogom ili monologom, napokon uticaj književne tradicije, da i ne govorim o sporednim pitanjima izbora epigrafa, predgovora, i ostaloga, — sve je to i veoma zanimljivo i bitno, U tome, tL j. u stvaranju i otkrivanju osobe piščeve u romanu i pripovetci, stiču se niti života piščeva i isprepletaju se sa životnom sudbinom. njegovih junaka, Stvarni život stvara razne ligure u delu, a samo delo javlja se kao oslobodilac autorove duše od mnogih problema koji je muče ı od mnogih maštanja, No i kraj svega toga, svi čitaoci, bili oni naučenjaci ili umetnici ili obični ljubitelji knjige, hoće da znaju pravo lice tvorca i put njegova života,

1 eto se ispostavlja, da Dostojevski dosada nije imao svoga pravog biografa, Zar to nije čudnovato? Spisak radova o Dostojevskom, i to samo na ruskom jeziku, predstavlja debelu knjigu, a opširnu biografiju njegovu još niko nije napisao. Medjutim, život Dostojevskog bio je veoma bogat raznovrsnim dogadjajima, izvanredno zanimljivim doživljajima, i strahovitim katastrofama. Ni Gogolj ni Turgenjev ni Gončarov ni Tolstoj, ni sam Puškin, nisu doživljavali takvih čudnih kontrasta kakve zapažamo u životu tvorca »Braće Karamazovih«,

Pokušaćemo ovde da u najkraćim potezima postavimo putokaze na putu kojim je prošao kroz život F. M, Dostojevski, preko ruševina i provalija njegova zagonetnogš i uvek uzbudjuјисеб зфуагапја.

Mnogi čitalac, dirnut »Ispovešću toploga srca«, pita sam sebe: »Zbilja, kakav je to čovek bio, taj Dostojevski? Da li je on odista propovedao carstvo dobra, ili su se dobro i zlo borili u njegovu srcu tako da su mu ideal sodomski i ideal nebeski bili podjednako bliski?«... Ovaka i slična pitanja nisu izlišna, jer su više puta ljudi pristrasni ili malo upućeni iznosili puno kleveta o ovome piscu, Ali nije samo u tome suština postavljenih pitanja, Odnos autora, Hilozofa, umetnika, mislioca, prema zlu i dobru, stvara i naročito raspoloženje jumaka, originalnu jerarhiju vrednosti, upućuje na odredjenu obradu teme. Nećemo se duže zadržavati na ovoj strani problema; samo ćemo ukazati na plemenitost Dostojevskoga u mekoliko slučajeva пјебоуа života, Potsetićemo pre svega na ovaj po izgledu sitni dogadjaj. U doba Када je kolera kosila ljude na stotine hiljada, i izgledala sirašnom tajanstvemom bolešću, Dostojevski je — zaboravivši sebe — hitao sam u pomoć čoveku koji je odjedared oboleo na ulici. Onda, njegovo dostojno i viteško držanje prema drugo-

273