Nova Evropa

је ван сваке сумње... У Европи се догађа нешто неизбежно. Европу чекају огромни преврати, такви да је човечјем уму тешко у њих веровати... Предосећам да се спрема крајњи обрачун,... симптоми су ужасни,... неприродност политичког стања у Европи, неразрешива политичка питања неизбежно ће довести до коначног политичког рата...« То у погледу међусобних односа европских држава, а изнутра — »комедија буржујског уређења«, припремајући унутрашње потресе у средини појединих народа и страшне катастрофе; тако да, све у свему, »никада још Европа није била испуњена таквим елементима непријатељства као у наше време: као да је све поткопано, набијено барутом, и само чека прву варницу«. У потврду и за илустрацију ових мисли могло би се навести читав низ цитатд; да се задржимо само на некима. »Све је пијано, али без веселости, мрачно је и тешко, и све је некако чудновато ћутљиво... Све се жури да се напије до губитка свести...« (»Зимске белешке о летњим импресијама«). — »Треба што пре нагомилати бар нешто блага, а онда после нас ма дошао потоп... Кога се боји буржујг — Он се не боји ни брбљавца ни радника ни пољоделца, јер су сви они сопственици па иду за нагомилавањем богатства, већ се боји комуниста и социјалиста... Међу буржујима има пуно лакаја.. .« Буржуји су цепидлаке, тврдице, ћифте, лажови, циници, али у исто време и велике најивчине: »Зар није прорекао опат Сиес, у своме знаменитом памфлету, да је буржуј све. „Шта је трећи сталежг — Ништа. — А шта треба да постане2 — Све. Тако се и десило како је он рекао. Само те речи су се обистиниле од свих речи које су биле тада казане, само су оне остале... Доиста, ускоро су прогласили: Слобода, Једнакост, Братство! Јесте, то је лепо. Али шта је то, слободаг И каква слобода» — Подједнака слобода за све, да ради сваки што му падне на памет, — али у границама закона. Када можеш да радиш све што хоћеш» — Кад располажеш са милијоном. А даје ли слобода свакоме милијон» — Не. Шта је човек без милијона» — Човек без милијона није онај човек који ради све што хоће, већ онај са којим се ради све што се хоће. Шта произилази из овога» — Произилази то, да поред слободе постоји још и једнакост, наиме једнакост пред законом; а о тој једнакости пред законом може се рећи само толико, да у оном облику у којем се она сада примењује свако може и мора да је прими као личну увреду за се. Шта онда остаје од целе формуле» —: братство. Е, то је посебна ствар, и доста куријозна, па треба признати да она досада чини главни камен спотицања на Западу. Западни човек суди о братству као о великој покретној снази човечанства, и не разуме да се братство не

223