Nova Evropa

биро«, да се краљ Александар жени са гђом Машин. Пред вече на шетњи срели су ме оба кнеза и позвали ме у кола. Питају ме, како схваћам тај »Корбиро«. Одговорио сам, да су »Званичне Новине« донијеле манифест Краљев да се жени, па сам кнезу Петру честитао побједу.

" Судске реформе довеле су ме у Велики Суд, а Уставу Народну Скупштину, као вирилца. Ту сам био неутралан између двије странке равнобројне. Кад већ нијесу могле донијети никаквог скупштинског закључка, морао сам се примити предсједништва Министарског Савјета, Скупштину распустити, и расписати нове изборе.

Нека ми се опрости што оволико о себи пишем, да се види ко је дошао на Владу, и како сам дошао. Ја сам при концу мојих дана, па ме југословенска штампа озлогласила, негледајући на моје дјеловање, за које ме књаз Никола наградио само што је једном признао, да ја не бацам сламу на ватру него ју водом тулим.

Кад ми је Г. Андрија Радовић предао Министарство, питао сам га, у каквим је односима био са Пашићем. Одговорио ми је: »У никаквим. Двапут сам му писао, а он ми није ништа одговорио. Нити је попунио упражњено мјесто у Легацији Србије«... Кад је кнез Никола пошао у Фран· цуску, да походи Књегињу, која је зимовала на лековитим водама, био је и Књаз Насљедник у иностранству. Тако је Министарски Савјет заступао Суверена. Тада сам написао писмо којим се представљам Пашићу, са жалбом на штампу и на црногорске студенте, што војују против Црне Горе, што није било ни под Обреновићима; а Црна Гора је стожер раскомаданог српског народа, као и Србија, и њихове династије су у присном сродству, па би требало да се узајамно потпомажу, што и интереси неспасених покрајина захтевају. Писмо су одобрили несамо моји другови него и противници с таквим одушевљењем да су га носили књазу Мирку и књегињи Наталији. Требало се је само отпремити. Али га заустави једна анонимна депеша из Земуна, која ми достави, да је у Биограду публициран проглас црно горских студената, којим се позивљу Црногорци да обнове Бадње Вече против крштених Турака. Мјесто писма упутио сам шифровану депешу Пашићу, којом сам га молио да томе злу стане на пут. Одговорио ми је тек трећи дан шифрованом депешом, да му то забрањују земаљски закони, а да ће ми писмено одговорити преко Бечкога Посланства. Овим сам задржао прекид односа, што су

захтјевали моји другови и они који ће нас наслиједити.

"Чекајући то писмо из Беча, дође Спасовдан, када на Грахову полиција ухвати једно писмо црногорских студе· ната, да ће они о Духовима упастиу Пиву кодгене-

340.