Nova Evropa

jedan princip u nastajanju, Jedno uverenje u Шерегепји, Пџаmel iznosi svu duboku sumnju svoju: »Ja bih hteo« — kaže on — »da ponovo zavolim ovu okrutnu i ladu Evropu, ovaj svet u konvulziji... Ja nisam politički sanjar, utopist s izbornih zborova, Ja ne nameravam da utopim u himere jedan više nego napola istrošen život, već, kao lekar koji se nalazi, po hiljaditi put, oči u oči sa smrću i koji razume sve simptome, ja sam uveren da će velike opasnosti da raščine Evropu, ili da je nanovo načine, jer ona nema drugog izbora kojemu bi se mogla privoleti, — ili da se izjasni ili da ugčine,..« I u očekivanju da se pojavi jedna »moralna Evropa«, Dijamel kaže: — »I ja hodam od grada do drada, od granice do granice, sad razdragan sad razočaran, čas skladajući u Фајп1 зуојеба srca posmrinu pesmu Evrope, čas opet slaveći njeno ozdravljenje i njenu slavu« ,,, Svoje nepoverenje prema amerikanizmu ı Americi, Dijamel je udružio sa svojim nepouzdanjem i prezirom kvantitativne civilizacije: — »Zar je bilo potrebno toliko nas silitfi nato da osetimo kako jedan velik moralni princip nedostaje ovim anar-– hističkim uzletima prema vremenskom uspehu, prema jednom od najefemernijih bogatstava?« ,,, Nedostatak moralnog i duhovnog principa goni Dijamela, da Americi negira svaku njenu apsolutnu i franscedentalnu vrednost, Suprofno Pol Moranu, koji u Njujorku Slorifikuje avanturističke pothvaie mnovoda sveta budućnosti, Dijamel vidi u Americi izlišnost jedne civilizacije, koja nema oslonca u večnosti već u stalnoj efemernosti isključivo mehaničkog progresa, — bez elemenata kreposti i vrline, bez poezije promenljivoša i ukusnoga. Stari svet, otkriven na stranicama ove »Srdačne geografije Evrope«, izaziva sve divljenje Dijamela, koji voli da se u senci toda starog sveta odmara od zbrke i zabune modernog, mehaničkog, i skroz materijalističkog života, Ali ma tome dobrom .starom svetu koji nije posumnjao u poeziju života promenljivosti, raznolikosti, i večnosti, — gricka poftmuli i sumorni crv zaslarelosti i iznemoglosti polako ali fatalno staru fasadu kompromitovane istorijske stvarnosti, dok uzaludno Dijamel čisti i plevi drač i travuljinu po alejama svoda mediteranskog vrta. „..»Sjajna Evropa! Zdrava i svetla Evropa!,.. Udara bubanj od 1914; a evo je zdažena i osramoćena maša evropska idila, Tako, dakle, nema ničega što jednođa dana ne bi bilo ponovo uzeto u pitanje, niti oblik niti pokret ove neprotumačive zemlje... A šta, posred svega ovoga, tereti našu ojadjenu Evropu?,.,., Teško je živeti kao pošten čovek, lojalna srca, čvrsta značaja, u ovim epohama gde odjedamput sve ideje pomahnitaju, i gde su se sve doktrine poplašile; бде se svi spomenici ruše, gde večer uzaludno nastoji da podigne ono što je jutro poništilo, i gde očajnički napor svakoga dana i svakoga jutra znači: uspostavljati red u ovoj vaseljeni u propasti, pronaći pravilo i zakon u

349