Nova Evropa

ova estetika — Која ponovo izdiže prirodu, kao izvestan elemenat o kome je potrebno da se vodi računa u kreativnim kontemplacijama — mogla bi da znači jedno uskrsenje klasicizma; pogotovo onde Sde autor daje karakteristiku Grčke u Polu-Bogu: — »Jedna jedina senzacija čini od nas životinju, ali saglasje svih senzacija postavlja nas u blizinu bogova, I to su Grci shvatili«,., Čini se, da se u staroj Jeladi savremeni evropski duh snalazi, preobraća, ı vraća osećajima »mere 1 broja«, a to Je sušlina svega onoga što savremeni evropski duh može, u ovome času konvulzivne krize, da otkrije u ostacima jelinske večnosti, i sučim om može da produži svoju duhovnu egzistenciju, povlačeći je neprestano kroz jednu tradiciju utvrdjenu u njenim pravilima i oblicima,

Ali, koliko je današnji čovek udaljen po konstrukciji svojeda mozda i po izgradjenosti svojeđa karaktera, od starog jelinskog i klasičnog čoveka, inteligentno upozorava jedna sitna knjiga dubokih refleksija i sintetički smišljenih zaključaka R udolfa Kasnera,: »Elementi ljudske veličine« (1931); — »Ništa nije postalo toliko strano« — konstatuje Kasner — »današnjem čoveku, koliko antički ideal veličine ljudske, a ja verujem, da ništa ne bi bilo u stanju da tako temeljno osveili mogućnost njegove vlastite veličine koliko jedna čista i ne-romantička koncepcija ove veličine,« U tome prelomu izmedju klasicizma i romantizma sastoji se sva duboka fatalnost, Која razdvaja savremenog čoveka od antičkoga. To se oseća jasno i ma briljaninim putopisnim stranama Lakretela, koji biranim naglaskom filtriranog paganizma — svedenog na vrhunac izdržljivogša u formi — olkriva nepokretnost starih ruševina, dodirujući u razbijenim stupovima izgubljene »elemente ljudske veličine« i negdašnju harmoniju civilizacije mere, broja, ritma, i razuma. TI Rudolf Kasner veruje, da »veličina ne može da postoji drukče nedo samo u meri, i da su zakon i mera ojunačili i načinili velikim antičkog čoveka«. I zatim opet: »Jedinstvo antičkog čoveka, zar to nije — veličina i mera?« Veličinu antičkog čoveka nalazi on u samoći i u veličini Cezara, a ne u samoći i u veličini Hamleta, Veličina Cezarova sastojala se (uvek prema Kasneru) u njegovoj meri; veličina Hamleta je bez granica, i zato je izgrižena sumnjama. Do veličine Cezarove, naprotiv, sumnje ne stižu, Moderan čovek je čovek sumnje, Hamlet je njegova tipična personifikacija. I tu sada nastaje zagonetka i zamršenost celoga pitanja, Evropska civilizacija, ta »srdačna geografija Evrope«, koju pozdravlja Dijamel u melanКоНбспот КИсапји ригриглоб i grozničavog smiraja, podvojila se u svome Jedinstvu i u svojoj harmoniji, — ona je postala civilizacijom sumnje, civilizacijom koja ne veruje u samoću veličine, u Lakretelovo jedinstvo svih senzibilnosti, ni u Kasnerovo jedinstvo zakona i mere. To je civilizacija koja je u Papi-

351