Nova Evropa

планци и мањи пашњаци у шумама не спадају и тако овамо, а планински пашњаци стварно су сви пашњаци алпинске зоне изнад фактичне границе шумске вегетације; зашто законодавац узима идеалну границу шумске вегетације, није јасно. О господарењу са пашњацима законодавац ништа не каже, па тако је и ова материја само упола обрађена.

Четврти део Закона прописује мере за унапређење шумарства и културе земљишта.

Ту су најпре напредне и лепо смишљене одредбе о издвајању и пошумљавању непошумљеног апсолутног шумског тла по специјалним основама. Требало је још само одредити, да у ове основе не улазе површине које чине једну целину са комплексима под шумом, а тако исто ни мале голе површине у пољопривредним земљиштима где самостална култура шума није рацијонална. Такођер је требало прописати, да се у основама утврде трошкови поди-. зања шума и дадне ма и сумарно рачун рентабилности овога посла. Једна капиталом оскудна нација не сме се преко мере силити на посве непродуктивне инвестиције. Ради тога се ни у 5 93 апријори утврђени рок не би морао одржати: рок треба да се према приликама пропише у основи. Законодавац је требао нареднти, да се сва издвојена земљишта катастрирају, и да се води стална евиденција о пошумљавању на издвојеним површинама.

У овом делу Закона долазе затим одредбе о дељењу земљишта, о задругама, о арондацији, и о чувању историјских и природних лепота у шумама, које су добре и корисне. Ту су надаље оскудни законски прописи о стручном просвећивању, који међу осталим дају сталност институтима што постоје иако је ноторна ствар да за ову државу не би требало више од једног факултета и једног научног института за све гране шумске привреде, разуме се под условом да воде рачуна о фактичним потребама земље, те да буду на висини и по научној основи и по квалитету стручног персонала. О другим стручним школама за потребе шумске привреде, осим о факултетима, у Закону нема одредаба.

Затим долазе одредбе о фонду за пошумљавање, којима овде није место, и које нису довољне, јер се несамо за пошумљавање него и за све друге потребе мора осигурати довољно средстава. Само вишкови прихода од државних шума и државне шумске привреде који после тога остају смели би се препустити Министарству Финансија на располагање, — иначе трошимо средства производње место прихода. На концу је, у овом делу Закона, и начелна одредба о неком Шумарском Савету. Зако: ном је требало прописати састав и функцију тога Савета.

358