Nova Evropa

a nadležni su, bez ikakvih zakonskih propisa proliv svega toga, morali skrštenih ruku 'dledati sva ta čuda i pokore. Kao Ministar Vera, posle ujedinjenja, pok, P. Marinković je sastavio bio komisiju za radove na održavanju Žiče i za potrebne opravke na njenoj бгадјемии. АП ве, 5 пјебоуни офјазкот 12 фоба miniзбагафуа, ибазЏа i ta komisija još pre nego što je i počela svoj rad, Tek pri kraju 1923 godine, na molbu pisca ovih redaka, tadašnji Mimistar Vera, Dr. Voj. Jamjić, obrazovao je u područnom mu Ministarstvu »Komisiju za čuvanje i održavanje arhitektonskih spomenika«, i njen opstanak, bar donekle, obezbedio je rešenjem Ministarskog Saveta od 24. decembra 1923, Ta komisija funkcijoniše i danas, Ona je izvršila, ne kako je htela nego Како је morala, najpreče i neophodne radove za održavanje gradjevima crkve Gjurdjevih Stupova u Beramima, zatim 50poćana, a radovi na Žiči privode se kraju, Otpočete su pripreme za radove na Matejiču, a davana su uputstva i za sitnije radove za održavanje crkve u Lipljanu, u Patrijaršiji u Peći, i t, d.. Ali je sve to, nesumnjivo, malo. Sredstva su пехпафпа 7а radove ove vrste, dok s druđe strane Komisija ima da se bori i s vrlo velikim feškoćama moralne prirode. Sem pri radu na Sopoćanima, gde je i privatna iničijativa pritekla u pomoć, svi ostali radovi izvršeni su i vrše se iz budžetskih pozicija za rad Komisije, uz svakovrsne teškoće i lične momente, Tako je, naprimer, u Ministarstvu Vera, za vreme raznih izbornih groznica i za vreme kad su dužnost Ministra Vera vršili većmom zastupnici, postojao jedan inspektor koji je celu godmu dana, svojim držanjem prema Komisiji, formalno ukočio i onemogućio njen rad. I kad je Ministarstvo Gradjevina uputilo jedan predmet Ministarstvu Vera, da se dostavi Komisiji, dotični inspektor je, vraćajući taj predmet Ministarstvu Gradjevina, izveštavao da u Ministarstvu Vera ne postoji više takva Komisija! Jedino su ugled i autoritet Nj, Vis, kneza Pavla, počasnog predsednika ove Komisije, spasli njen opstanak. A ipak su članovi Komisije naši najpriznatiji stručnjaci za rad ove vrste i prolesori i nastavnici Univerziteta.

Ne može se dakle reći, da o potrebi čuvanja i održavanja naših nacijonalnih spomenika nije obaveštena naša publika, kao mi naši nadležni faktori, jer su se svi oni, samo da su hteli, mogli o tome obavestiti. Jer od njih, a podotovo od volje i razumevanja naših nadležnih faktora zavisi ostvarenje naših želja i naših kulturnih potreb4, Ali oni treba, pre svega, da znaju i da pravo shvate, šta je to — nacijonalni spomenik.

Budući nacijonalni spomenik biće i zgrada Parlamenta u Beogradu, koja — započeta još pre ratova — stoji i danas nedovršena, zbog oskudice sredstava, I ta zgrada, kad jednom bude dovršena, neće biti samo jedna ogromno velika zgrada,

16