Nova Evropa

toliko pasivan, Usled otresanja od marke, nemačkog kapitala ima van dranica Nemačke za nekoliko milijarda maraka. Kad se prilike malo srede, taj će se kapital povratiti u Nemačku. Već i zato što će za prvo vreme kamatnjak biti znatan {on danas iznosi, kođ Notne Banke, 10% za eskont i 15% za lombard). A kad se taj kapital ponovno vrati, prilike će se bimo popraviti, Ostaće još jedino pitanje nezaposlenih, Ono će se rešiti kad se srede prilike i u drugim državama. Ali, i tu, kad ne bude bilo više izdataka za reparacije, država će moći lakše da podnosi teret osiguranja nezaposlenih,

Glavno je, da se mije pustilo da dodje do katastrofe, Jer se onda situacija ne bi dala tako lako postaviti opet na zdrave temelje, Ovako — uz poteškoće koje će još biti znatne, ! Које će potrajati duže vremena, — utrti će se ipak put privrednom i fmansijskom ozdravljenju Nemačke, A to će ubrzati i privredno-finansijsko ozdravljenje Evrope : сејоба sveta; dok bi katastrofa Nemačke, da je do nje došlo, značila slom današnjeg privrednog i socijalnog рогефка u svetu. Za momenat, možemo dahnuti dušom i biti zadovoljni, pa svu pažnju obratiti na naše domaće privredne poslove i nevolje,

Dr. Ivo Boelin.

Америка као међународни зајмодавац,

Склапање унутарњих зајмова, било у личне било у пословне сврхе, релативно је једноставна трансакција — у земљама са устаљеним трговачким и финансијским традицијама и богатим кредитима. У државама које су подједнако младе и политички и по свом економском развитку, зајмови несамо да се често утаначују на основи тренутног привредног стања, било опћег било локалног, већ се неријетко подјељују на начин и под увјетима који су све прије само не етички. Оваки поступци, или боље преступци, највише доприносе кочењу редовног тока привредног напретка, а могу се приписати исто толико тенденцијама неких појединаца, који контролишу становити сувишак расположивог капитала, колико и стварној неупућености широког свијета, уколико се тиче најглавнијих елемената финансијске абецеде. Слично непознавање терена наћи ће се и тамо гдје долазе у обзир спољни зајмови, односно гдје се рачуна на иноземни капитал као извор кредита потребног за индустрију, трговину, и у јавне сврхе — за опћине и градове. Слабо познавање иноземних новчаних тржишта, односно оних канала преко којих се може удесити улаз странога новца уз повољне увјете у земљу, донекле се даје оправдати недостатком стручне стандаризације, према којој би се страни зај-

30