Nova Evropa

мови углављивали, као и језичким тешкоћама, које су често запријеком да мали народи с помоћу иноземне штампе систематски стекну довољну оријентацију о свјетским кредитним тржиштима.

Не треба ни мислити, да би нека стална правила, или неки »калупи«, могли послужити као подлога за преговарања или при склапању иноземних зајмова; несамо зато што у разним временским перијодима владају различите кредитне прилике, већ и зато што се кредитни извори, а према томе и методе и тактике с помоћу којих се до зајмова долази, стално мијењају. IIpHje Para je Lombard Street у Лондону био свјетским кредитним средиштем, са Паризом, Берлином, Брислом, и Амстердамом, у споредној иако важној улози. Послије Рата је Ма11 З«геег у Њујорку постао арбитром у питању иноземних зајмова. Прије Рата су поједини крајеви Југославије зависили финансијски од интереса разних средишта — Париз, Берлин, Брисл, Беч, Будимпешта, сваки је на свој начин и по својој вољи располагао нама; данас су разни крајеви Југославије подвргнути заједничкој идеји и истој политици с обзиром на стране кредите.

Извјесно познавање америчке праксе у подјељивању спољних зајмова и кредита потребно је већ и ради тога, што је Њујорк релативно тек прије кратког времена постао свјетским финансијским тржиштем, па су према томе многе контуре и методе ове кредитне машинерије Европи још недовољно јасне; а и ради тога, што је данас Америка преплављена капиталима, који се сви не могу уносно- запослити у земљи, те који ће морати, чим се зато повољне прилике укажу, бити пренесени у већим количинама, у иностране земље, односно тамо гдје ће њихова уносност, уз извјесне гаранције сигурности, бити већа.

Видови под којима амерички капитал оставља домаће благајне јесу тројаки: 1) откуп, дјеломичан или потпун, страних привредних организација; 2) дугорочни зајмови, највише расписом бонова; и 3) краткорочни зајмови. Исцрпне информације о америчким директним инвестицијама откупом иностраних предузећа даје Министарство Трговине (»Рерагшепћ о: Соптетсе«), у свом приказу од 25. новембра 1930. Према овоме је свеукупна вриједност свих оваких инвестиција, концем године 1929, углављена на своти од седам-и-по милијарде долара. Табела обухвата преко 4000 иностраних предузећа која у иностранству стоје под директном контролом Американаца. Највећи дио ове своте уложен је у творнице, а затим редом у трговачка предузећа, у петролејска земљишта и рафинерије, у руднике и